Svetska potreba za kineskim liderstvom

SVETSKA POTREBA ZA KINESKIM LIDERSTVOM

photo: oneofus.eu

U „Diplomatovom“ tekstu objavljenom 21. marta 2014. godine pod naslovom „The World Needs China’s Leadership“ Dingding Čen (Dingding Chen) govori o rastućoj moći NR Kine i potrebi za njenim većim angažovanjem u globalnoj politici. On se poziva na izjave predsednika Ksi Đinpinga, kao i šefa diplomatije NR Kine Vang Jia koji su pokazali spremnost za kinesko adaptiranje novim okolnostima koje podrazumevaju „više liderstva“ i „doprinosa svetskim tokovima“. Pod time se misli pre svega na veće kinesko angažovanje u oblastima davanja strane pomoći, mirovnih operacija, sprečavanja proliferacije nuklearnog naoružanja i izgradnje mehanizama regionalne bezbednosti. Premijer Li je nedavno govorio i o izgradnji novog bezbednosnog okvira u Istočnoj Aziji (imati u vidu aktuelne tenzije sa Japanom – primedba B. Lazić). Kina je sve zainteresovanija i za aktivnije učešće u rešavanju problem akoji se odnose na prirode iranskog i severnokorejskog nuklearnog programa. Ujedno sa ostalima iz BRIKS-a radi na osnivanju razvojne banke koja bi mogla postati konkurent „Svetskoj banci“ i MMF-u.

Rast kineskog uticaj se objašnjava globalizacijom i koristima koje je NR Kina stekla pre svega kroz globalizaciju trgovine i činjenicu da je izbila na drugo mesto kada se radi o nacionalnom dohotku. Ujedno SAD, EU i Japan mnogo teže savladavaju posledice i efekte svetske ekonomske krize iz koje je Kina relativno brzo izašla. Autor teksta navodi i nekoliko razloga koji su argumenti kritičara stava da NR Kina već sada može da krene u obavljanje uloge „svetskog lidera“.

Prvi argument se povezuje sa kineskom istorijom i lošim iskustvima Kine koja je osetila hegemoniju Zapada i Japana te deo stručne javnosti smatra da Kina, po mnogim parametrima još uvek zemlja u razvoju, nema prirodu zemlje koja nešto nameće i nekoga pritiska po hegemonskom modelu. Drugi argument ukazuje na činjenicu da je Kina deficitarna sa određenim resursima i da može postati istinski lider samo u određenim oblastima poput smanjivanja siromaštva, zaštite okoline, izgradnji zajedništva u Istočnoj Aziji ... Treći razlog za dovođenje u pitanje kineskog liderstva povezuje se sa potencijalnim protivljenjem SAD-a jačanju kineskog političkog uticaja u regionu. Ipak, ima i onih koji vide „američko zeleno svetlo“ u zamenu za zauzdavanje kineskog nacionalizma u regionu. Četvrti argument koji navode kritičari jeste strah da će Kina, koja je i dalje u brojnim oblastima zemlja u razvoju, imati problema da nastavi društvene i ekonomske reforme ako se previše fokusira na pominjano liderstvo u svetu. Mnogi su mišljenja da Kina mora da radi na ponovnom jačanju legitimiteta političke klase u zemlji i da je aktuelno rukovodstvo KP Kine na čelu sa Ksi Đinpingom svesno toga.

Autor svoje komentarisanje na temu jačanja pozicije NR Kine u globalnoj areni objašnjava stečenim pravom na osnovu rasta koji zemlja beleži poslednjih decenija. Dingding Čen je i mišljenja da taj rast ne treba doživljavati kao ugrožavanje drugih i da je stabilnom i prosperitetnom svetu potrebna aktivnija i prisutnija NR Kina.

Branko Lazić, 28. mart 2014.

Izvor: THE DIPLOMAT

http://thediplomat.com/2014/03/the-world-needs-chinas-leadership/