Zalivski savet za saradnju GCC (profil)

Zalivski savet za saradnju (GCC)

Bogate „petrolejske monarhije“ smeštene na obalama Persijskog (Arapskog) zaliva osim činjenice da se radi o arapskim monarhijama u kojima dominira sunitski islam povezuje i potreba za jačim vezama imajući u vidu okruženje i zbivanja na geopolitičkom planu. Tako su UAE, Kuvajt, Kraljevina Saudijska Arabija, Bahrein, Oman i Katar 1981. godine usvojili povelju kojom se formira „Zalivski savet za saradnju“ (Gulf Cooperation Council – GCC). Model regionalnog udruživanja koji asocira na EU.

Integracija koja je u početku bila „labavog tipa“ dostiže relativno visok nivo povezivanja imajući u vidu da ove države danas funkcionišu kao zajedničko tržište (od 2008. godine) sa tendencijom da dostignu i stadijum monetarne unije po ugledu na „evrozonu“. Ipak, monetarno ujedinjavanje odnosno formiranje Centralne banke GCC-a još uvek predstavlja preveliki izazov, delom zbog tehničkih ali daleko više zbog političkih neslaganja (UAE se protive predlogu da sedište CB bude u Rijadu obzirom da je već veliki broj organa GCC-a smešten u Saudijskoj Arabiji).

GCC je prvobitno ekonomski povezan kroz Sporazum o slobodnoj trgovini (1983 – 2003), da bi potom nivo integracija podigli na stupanja carinske unije (od 2003.) koju su nadogradili kreiranjem zajedničkog tržišta 2008. godine. Ipak, činjenica da su Bahrein i Oman potpisali separatne ugovore o slobodnoj trgovini sa SAD-om nanela je određenu štetu slozi u okviru GCC-a i pomenuto ekonomsko povezivanje pokazalo je izvesne manjkavosti.

Kada se govori o organizacionoj strukturi ove regionalne organizacije, ona poseduje nekoliko organa od kojih je glavni Vrhovni savet u kom sede šefovi pomenutih država i kreiraju smernice daljeg razvoja GCC-a. Odmah ispod njih je Ministarski savet koji okuplja ministre spoljnih poslova (ili druge delegirane ministre). Sve njih opslužuje Generalni sekretarijat na čijem čelu se nalazi Abdulatif bin Rašid Al Zajani, iskusni bahreinski vojnik, inženjer i diplomata. Pored Sekretarijata u GCC-u postoji još nekoliko podorgana poput Konsultativne komisije koja je direktno podređena Vrhovnom savetu i za koji priprema analize i studije po direktnom nalogu šefova država. GCC ima i nekoliko biroa i agencija mahom usmerenih na oblasti obrazovanja, snabdevanja električnom energijom i razvoj nauke i turizma.

lideri GCC država na jednom od samita Vrhovnog saveta, photo: arabia2day.com

Poseban segment u delovanju GCC-a jeste i vojno povezivanje koje je manifestovano kroz kreiranje Peninsula Shield Force-a. Združene vojne snage bivaju oformljene zvanično 1984. godine nakon inicijalnih vojnih vežbi 1982. godine. Danas one predstavljaju i dalje simboličnu vojno-bezbednosnu integraciju obzirom da obuhvataju oko 40.000 vojnika sa centralom u Saudijskoj Arabiji (baza u Hafar al Batinu) i glavnokomandujućim koji je uvek Saudijac (od 2011. godine na čelu PSF-a nalazi se general al-Azima). PSF su do sada bile simbolično angažovane. Konkretno u kuvajtsko-iračkim konfliktima i u Bahreinu 2011. godine kada su smirivali strasti u „Arapskim prolećem“ uzavreloj ostrvskoj monarhiji. Činjenica da je vojna integracija i dalje simbolična ne treba da čudi obzirom da su sve pomenute države tradicionalni saveznici SAD-a koji ima respektabilno vojno prisustvo u pojedinim od ovih država.

GCC je danas svakako pred brojnim izazovima koji pre svega podrazumevaju dalje širenje članstva i potencijalni ulazak ekonomski slabašnog ali za arabijske prilike mnogoljudnog Jemena (već su kooptirani u brojna GCC regulatorna tela). O drugim državama kao potencijalnim članovima se manje govori ali u tom pogledu figuriraju i države poput Iraka (Kuvajt podržava ambicije Iraka da postane član GCC-a), Jordana pa i daleke arapske monarhije Maroka. Pred GCC-om je i veliki izazov monetarnog ujedinjavanja koje se očekuje do 2020. godine čime bi posle „evrozone“ postali „druga najbogatija monetarna unija“. GCC i EU danas rade i na produbljivanju trgovinskih veza (sporazum o slobodnoj trgovini) obzirom na visok obim trgovinske razmene (oko 200 milijardi EUR uz GCC suficit od oko 60 milijardi EUR). Geopolitika i odnosi, pre svega sa Iranom, ali i SAD-om (pitanje ostajanja u čvrstoj vezi sa SAD-om ili veća samostalnost u spoljnopolitičkom delovanju) i stabilnošću poslovanja u naftno-gasnom sektoru takođe su ključni izazovi pred GCC državama članicama koje već danas moraju razmišljati o diversifikaciji svojih privreda koje previše zavise od nafte i gasa. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da moćna zalivska (državna) investiciona tela imaju velike udele u brojnim zapadnim privrednim subjektima te je ta nestabilnost delom i prividna slabost.

Branko Lazić,

01.04.2014.