Abe u Jasukuniju

Abeova poseta Jasukuniju

Japanski premijer Shinzo Abe posetio je svetilište Jasukuni 26. decembra čime je prekinuta praksa prema kojoj japanski premijer ne odaje poštu dušama japanskih žrtava iz Drugog svetskog rata među kojima su i osuđeni ratni zločinci poput generala Hidkija Tođa koji je pogubljen 1948. godine. Pre Abea Jasukuni je posetio premijer Junićiro Koizumi 2006. godine da bi potom bila ponovo načinjena višegodišnja pauza. U međuvremenu, Jasukuni su obilazili japanski ministri i visoki zvaničnici što se nikako nije dopalo NR Kini i Republici Koreji. Kina i Južna Koreja u Jasukuniju vide simboliku „anahroničnog ponašanja Japana“ i „militarističke agresije“. Sa druge strane japanski premijer svoj odlazak u Jasukuni objašnjava odavanjem pošte onima koji su dali svoje živote za Japan u Drugom svetskom ratu uz poruku da Japan ne treba više nikada da ratuje i da želi miran suživot sa susedima. Među dva i po miliona žrtava rata u hramu su sahranjene i duše najvećih ratnih zločinaca koji su poznati i kao zločinci A klase kojih je bilo 14. Među osumnjičenima za ratne zločine bio je i nekadašnji ministar industrije Japana Nabusuke Kiši koji je oslobođen optužbi i potom je postao i japanski premijer (1957 – 1960). Zanimljivo je da je Kiši deda sadašnjeg premijera Abea.

Abeov deda Nobusuke Kiši (levo) zajedno sa američkim
predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom 1960. god.

Dok Abe posetu Jasukuniju vidi kao antiratni gest, susedi ali i Sjedinjene Američke Države tradicionalni saveznik posleratnog Japana, ne izražavaju zadovoljstvo i radost Abeovim potezom. Štaviše, ambasada SAD-a je izrazila žaljenje zbog poslednjih zbivanja i posete Jasukuniju obzirom da se time još više komplikuju poprilično narušeni međudržavni odnosi na prostoru Dalekog istoka. Japan u ovom času ima nekoliko teritorijalnih sporova sa susedima kojima se pridodaje različita percepcija istorije Drugog svetskog rata. Koreja i Kina smatraju neprihvatljivim japansko nedistanciranje od politike iz Drugog svetskog rata sa čime se Japan ne slaže i drugačije doživljava traženu katarzu i pokajanje. Očito da Kina i Koreja nisu zadovoljni načinom na koji Japan izražava svoje kajanje zbog zbivanja u Drugom svetskom ratu. Okupacija Koreje i Mandžurije ni danas nisu definisani političkim konsenzusom i kompromisom na prostoru „izlazećeg Sunca“. Zbog toga oči velikih sila poput SAD-a i Ruske Federacije ostaju uprte ka Dalekom istoku na kom tenzije poprimaju sve veće razmere i ostavljaju sumnju da se mogu ostvariti strahovi da bi moglo doći do eskalacije sukoba kroz oružane akcije dalekoistočnih zemalja. U tom kontekstu diplomatija mora učiniti puno kako bi se „uzavrele strasti“ smirile te stoga ni ne čudi američka obazrivost u kontekstu poslednjih dešavanja u Japanu.

Branko Lazić, 29. decembar 2013. 

Srbi iz Austrije na poslovnoj konferenciji "Srbija i dijaspora"

SRBI IZ AUSTRIJE NA KONFERENCIJI POSVEĆENOJ DIJASPORI

Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji (SSA) imao je priliku da se obrati učesnicima na investicionoj konferencije „Srbija i dijaspora“ održanoj pod pokroviteljstvom Vlade Srbije odnosno Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Konferencija je održana 23. decembra 2013. godine u „Centru Sava“ a među govornicima su se našli i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, nekoliko ministara iz Vlade Srbije, Dragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu i niz drugih istaknutih predstavnika Srba iz rasejanja.

Aleksić je tokom svog izlaganja prisutne upoznao sa činjenicama koje govore o brojnosti Srba u Austriji, njihovoj organizovanosti u klubove i saveze i velikom potencijalu koji ima srpska dijaspora u Austriji. Predsednik SSA je istakao da je Beč grad u kom živi najviše Srba u dijaspori ali da i u drugim gradovima Austrije živi veliki broj Srba koji mogu biti potencijalni ulagači u srpsku privredu. On se potom osvrnuo na „Srpsko-austrijsko-italijansko udruženje privrednika“ i njegov rad istaknuvši da Austrija ima zdravu i stabilnu privredu i da je na svega par stotina kilometara udaljenosti od Srbije. Govoreći na temu privredne saradnje sa maticom Aleksić je istakao da nije bilo dovoljno povratnih informacija od strane lokalnih samouprava kada se radi o inicijativama koje su stizale iz udruženja i organizacija koje predstavlja. Potom je napomenuo da postoji interesovanje za konkretnim investicijama u maticu (Srbija i Republika Srpska – BiH) i naveo kao primere projekte za izgradnju hidrocentrala, „aqua park“ u Bijeljini, projekte u oblasti nano tehnologija ...

Učesnici konferencije "Srbija i dijaspora", Beograd, 23.12.2013.

Na kraju svog obraćanja Aleksić je predložio da se u Beču osnuje udruženje zaduženo za promociju srpske privrede čime bi bilo organizovano kontinuirano predstavljanje „brenda Srbije“. Pored Aleksića austrijske Srbe su na konferenciji predstavljali Boro Kapetanović predsednik Zajednice srpskih klubova (Beč) i predstavnici pojedinačnih klubova poput „Srbije 08“ iz Beča.

Branko Lazić,

23.decembar 2013.

Nesporazumi Južne Koreje i Japana

(Ne)očekivane tenzije na relaciji Južna Koreja – Japan

Iako Južna Koreja i Japan važe za saveznike pod zaštitom SAD-a, dve zemlje u poslednje vreme sve teže nalaze zajednički jezik po određenim pitanjima. O odnosima dvaju država ali i odnosima Južne Koreje i NR Kine u svom autorskom tekstu u magazinu „Diplomat“ govori Robert E. Kelly sa „Pusan Nacionalnog Univeerziteta“.

Keli svoje izlaganje započinje konstatacijom da je putovanje u Japan američkog sekretara za odbranu Čaka Hejgela izazvalo brojne debate i negodovanja u Republici Koreji (Južna Koreja). Neretko se postavlja pitanje da li je Južna Koreja u obavezi da se u istočnoazijskim dešavanjima svrstava uz stare saveznike SAD i Japan? Keli govori o kraju „američkog uniploarizma“ u današnjem svetu i jačanju uloge i značaja NR Kine koja je postala druga svetska privreda i ima populaciju od 1,3 milijardi ljudi. Sve više se govori o „kineskoj Monroovoj doktrini“ ili se Kina poredi sa Bizmarkovom Nemačkom. Uporedo, SAD daju podršku Japanu koji menja ulogu svojih samoodbrambenih snaga (JSDF). Istovremeno, Južna Koreja ne percipira Kinu na isti način kao što to radi Japan. Keli ne vidi da postoji strah kod Korejaca u odnosu na Kinu. Štaviše, ističe da je kineski predsednik Đinping tri puta popularniji u Koreji negoli saveznički japanski premijer Abe. Mogu se čuti i ideje o svojevrsnom „Azijskom NATO-u“ u kom bi bili pored SAD-a i Japana i Južna Koreja i još neke zemlje iz pacifičkog regiona. Keli navodi da je Hejgel dao preporuke Korejcima da ostave prošlost iza sebe i da se okrenu saradnji sa Japanom ali po Kelijevom mišljenju postoji niz razloga koje SAD ne razumeju i zbog kojih Seul nije spreman da zaboravi prošlost. Ima tu i praktičnih razloga zbog kojih Seul ne želi da produbljuje distancu sa Pekingom između ostalog i jer bi time još više pogoršao odnose sa Pjongjangom koji uživa svojevrsno „mentorstvo Pekinga“. Istovremeno, Kina, a ne Japan, je najveće izvozno tržište Južne Koreje a prisutne su i jake kulturne veze Kineza i Korejaca (Čošun / Chosŏn dinastija – feudalna Koreja). Korejci zauzimaju i važno mesto u „kinocentričnom kulturnom prostoru“, navodi Keli. Ujedno, Japan doživljavaju kao „nevaspitanog mlađeg brata“. Postojanje ovih činjenica Keli smatra važnim ali iznosi mišljenje da SAD nisu otišle dovoljno duboko u istoriju i nisu svesne tih činjenica koje određuju bilateralne odnose Koreje i Japana. Korejci su zahvalni i kineskoj Ming dinastiji na pomoći kojom su se suprostavili japanskoj invaziji 1590ih godina, a istorijsko nasleđe i simbolika iz tog vremena su široko rasprostranjeni u današnjoj Južnoj Koreji.

Keli navodi razloge zbog kojih Korejci, po njegovom mišljenju, ne vole Japan i Japance. Među tim razlozima su zgražavanje nad počastima koje zvanični Japan odaje Jasukuni svetilištu u kom su sahranjeni i ratni zločinci iz Drugog svetskog rata, zatim tu je i spor oko Dokdo (Takešima) ostrva između Južne Koreje i Japana a jedan od problema je i za Korejce sramna ratna istorija u kojoj su korejske žene korišćene kao prostitutke od strane japanskih vojnika („comfort women“). I dan danas taj događaj predstavlja nacionalnu sramotu Korejaca, navodi Keli. Generalno, Korejci, poput Kineza, pokazuju veliko nezadovoljstvo zbog japanske interpretacije istorije i, po njihovom mišljenju, japanske nespremnosti da se suoči sa greškama iz Drugog svetskog rata. Koreja očekuje japansko odricanje od japanskog kolonijalizma kao agresivnog imperijalizma. Takođe, u korejskoj javnosti je razvijen stav da su SAD naklonjenije Japanu tj. da drže stranu Japanu u pomenutim situacijama. Keli svoj tekst završava tvrdnjom da jače povezivanje Južne Koreje sa Amerikancima i Japancima neće samo biti doživljeno kao iritiranje Kine već i kao zbližavanje sa „drevnim neprijateljem“.

Keli u svom tekstu, očigledno, pokušava da ukaže na istorijsku pozadinu i razloge zbog kojih na prvi pogled tradicionalni partneri nisu u mogućnosti da pronađu novi „vetar u jedrima“ na zajedničkom putu kojim ih vode SAD. Južna Koreja, očito ljuta na Japan zbog određenih nerazjašnjenih istorijskih događaja i ujedno neželeći konfrontaciju sa sve moćnijom Kinom, stvara određenu distancu u odnosu na Tokio. Ostaje da se vidi da li će to prepoznati i SAD ali i Kina i da li će velike sile smiriti tenzije na Dalekom istoku koji se obično vezuje samo za severnokorejski problem ali se prenebregava niz „malih nesporazuma“ između dalekoistočnih ponosnih naroda a ti nesporazumi, na žalost, mogu eskalirati i u ozbiljnije konflikte i nesporazume.

Branko Lazić,

19. decembar 2013. god.

Napomena: Tekst Roberta Kelija pod naslovom „US-JAPAN ALIANCE SPARKS KOREAN GRAND STRATEGY DEBATE“ objavljen je 11. decembra u “Diplomat”-u

Konferencija za medije premijera Dacica (18.12.2013.)

Srbija na putu u EU zbog sebe, a ne jer je neko tera na to!

photo: tanjug.rs

Predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić 18. decembra 2013. godine u prisustvu skoro svih članova Vlade obratio se medijima povodom odluke čelnih organa EU da se Srbiji odobri zvanično otpočinjanje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom od januara 2014. godine. Premijer je istakao da je Vlada ispunila obećanje koje je dala građanima i da se radi o istorijskoj odluci za zemlju. On je naglasio da nije trenutak da se takmičimo ko je najzaslužniji za dobijanje datuma (očekuje se potvrda da će pregovori zvanično otpočeti 21. januara pod grčkim predsedavanjem) ali da će aktuelna vlada biti upamćena kao vlada kojoj je pošlo za rukom da ostvari dugogodišnju želju građana Srbije. Dačić je naglasio da je dijalog sa Prištinom imao presudan značaj i uticaj na donošenje odluke u Briselu o otpočinjanju pregovora sa Srbijom. Ujedno je istakao da Srbija dijalogom sa Prištinom nije žrtvovala državne i nacionalne interese i da datum nije posledica bilo kakvog popuštanja.

Srpski premijer smatra da je međunarodna pozicija Srbije u velikoj meri poboljšana i zahvalio se na saradnji potpredsedniku Vučiću i predsedniku Nikoliću. Istakao je da priče o Evropi nisu više samo bajke koje se pričaju pred izbore građanima i da sada sledi težak rad i teška borba za nacionalne i državne interese odnosno da je sadašnja faza kraj jednog teškog početka. Dačić je podsetio i da su mnoge države koje su danas u EU pre nekoliko decenija bile daleko iza Srbije a danas imaju višestruko veće dohotke. Dok su se te zemlje razvijale i ulazile u EU, Srbija je izgubila puno vremena, rekao je premijer. On smatra da je iracionalno nastavljati politiku pričanja bajki i vođenja unapred izgubljenih bitki. Posebno se osvrnuo na pregovarački uspeh Srbije da „izbaci“ temu Kosovo iz ostalih pregovaračkih poglavlja odnosno da fokus na Kosovo i Metohiju ostane u 35. poglavlju koje se obično bavi tzv. „ostalim temama“ koje su neretko i najvažnije i politički najosetljivije. Za Ivicu Dačića pregovori su već počeli i uveliko se radi na poglavljima 23 i 24 (pravosuđe i vladavina prava). I 32. poglavlje posvećeno finansijskoj kontroli je već u fokusu Srbije. Očekuje se da će „skrininzi“ trajati do prve polovine 2015. godine ali da već početkom naredne 2014. godine možemo da očekujemo ekspertske grupe EU sa kojima ćemo razgovarati o prethodno pomenutim poglavljima.

 

photo: tanjug.rs

Premijer je napomenuo i da se dijalog sa Prištinom nastavlja i da će sledeći susreti u Briselu biti organizovani 9. januara 2014. godine. On se ujedno zahvalio i visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost baronesi Ketrin Ešton na objektivnom pristupu kada se radi o oceni uloge Srbije u „Briselskom dijalogu“. Rekao je i da odavno neko (sa Zapada) nije imao tako objektivan stav prema Srbiji koja nije ništa dobila na poklon već je zaslužila otpočinjanje pregovora sa Unijom. Najavio je svoje i učešće vicepremijera Vučića na prvoj međuvladinoj konferenciji koja će najverovatnije biti održana 21. januara u Briselu.

Za Dačića, evropske integracije predstavljaju najvažniji srpski posao u narednim godinama. Osvrnuo se na najbrže evropske integracije (otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja) koje je Slovačka izvela za šest godina i izrazio želju da Srbija obori taj rekord.

Branko Lazić, 19. decembar 2013. god.

Svedska i evroatlantizam

(„VOJNO NEUTRALNA“) KRALJEVINA ŠVEDSKA I EVROATLANTIZAM

photo: armyrecognition.com

ŠVEDSKA u okviru ISAF misije u Afganistanu ima
279 vojnika  

U okviru realizacije projekta „Tura partnerstva“ na temu evroatlantskih integracija vojni ataše Kraljevine Švedske potpukovnik Tomas Jeran Klementsson izlagao je u oktobru na Megatrend Univerzitetu na temu švedskog iskustva u saradnji sa NATO-om. Na početku svog obraćanja Klemenson je rekao: „Švedska nije vojno neutralna zemlja.“ To je pojasnio stavom da samim ulaskom u EU država prestaje da bude neutralna u vojno-političkom smislu. Švedska kroz EU borbene gripe učestvuje i u saradnji sa NATO-om kroz korišćenje NATO sistema kazao je Klementsson. Istakao je značaj interoperabilnosti oružanih snaga i činjenicu da zemlja partner NATO-a može da bira šta želi a šta ne želi u odnosima sa Alijansom (Švedska je članica „Partnerstva za mir“ od 1994. godine). Sa druge strane kao partner je uskraćena u procesu odlučivanja. Potom se osvrnuo na činjenicu da su zemlje poput Estonije, Letonije i Litvanije, male površinama i populacijom a okružene velikim susedima, pristupile sistemu kakav je NATO jer su time ojačala svoju bezbednosnu poziciju.

U nastavku se osvrnuo na mehanizme saradnje Švedske i NATO-a (IPAP, PARP, švedska podrška Srbiji i saradnji Srbije i NATO-a ...). Naglasio je da je NATO i politička a ne samo vojna organizacija. Potom se osvrnuo na istraživanja German Marshall Fund-a koja se tiču evroatlantskih integracija. Njegova pažnja usmerena je na, po njemu interesantne, podatke koji se odnose na Švedsku. Tako je 62% Šveđana dalo podršku vojnoj intervenciji u Afganistanu dok je evropski prosek 42%. 68% Šveđana dali su podršku vojnoj intervenciji u Libiji a na nivou Evrope prosek je po tom pitanju iznosio 48%. 47% Šveđana podržava učešće u NATO operacijama ali još veći broj, njih 67% podržava NATO operacije pod UN mandatom.

Sa druge strane kada se govori o članstvu Švedske u NATO-u, 36% Šveđana bi glasalo za ulazak u NATO a 56% se protivi članstvu što su, obzirom na prethodne podatke, zanimljivi rezultati anketa. U svakom slučaju Švedska se odlučila na saradnju sa NATO-om obzirom na zajedničke opasnosti koje je lakše sprečiti udruženim delovanjem rekao je Klementsson. On je potom prisutnima preporučio knjigu „Jugoslavija, SAD i NATO u pedestih godina XX veka“ autora Nemanje Miloševića (Western Balkans Security Observer) rekavši da se tu mogu susresti sa puno zanimljivih podataka o saradnji NATO-a i tadašnje Jugoslavije.  

Branko Lazić,

decembar 2013. god.

Južnokorejski odgovor na kineski ADIZ

Južnokorejsko reagovanje na kinesko „odbrambeno širenje“

Južnokorejska avijacija; photo: dailymail.co.uk

Južna Koreja, poput susednog Japana, negativno je reagovala na „odbrambeno širenje“ NR Kine kroz uvođenje Air Defense Identification Zone (ADIZ) u Istočnokineskom moru prošlog meseca. Zona je obuhvatila, iz kineske vizure, sporna Senkaku ostrva koja su pod japanskom kontrolom. Reakcija Seula ogleda se u proširivanju južnokorejskog ADIZ-a za 66.480 km² počev od 15. decembra ove godine. Tokio nije negodovao na ovu odluku svojih suseda rekavši da su na vreme obavešteni o njoj kao i da u južnokorejskom slučaju ADIZ ne pokriva japansku teritoriju što je slučaj sa novim kineskim ADIZ-om. Ovakav razvoj situacije svakako će dodatno podgrejati uzavrele strasti na Dalekom istoku obzirom na niz nerešenih teritorijalnih sporova u regionu ali i obzirom na „istorijska razmimoilaženja“ Japana sa svojim susedima.

photo: bbc.co.uk

Branko Lazić,

09.12.2013.

Tenzije oko Senkaku (Diaoju) ostrva

RAST TENZIJA IZMEĐU NR KINE I JAPANA

photo: www.urios.org

Narodna Republika Kina i Japan i dalje ne uspevaju da pronađu zajednički jezik kada se radi o teritorijalnim sporovima dvaju država. Ostrva Senkaku koja se nalaze pod japanskom kontrolom predmet su jednog od sporova dvaju istočnoazijskih sila. Kina i Tajvan sa jedne strane, nekada i sami rivali oko Diaoju (Senkaku) ostrva, osporavaju japanski suverenitet nad grupom ostrva u blizini kojih su pronađene velike rezerve nafte i gasa. Kina je nedavno ustanovila ADIZ (Air Defence Identification Zone) u Istočnokineskom moru što se nije dopalo Japanu koji traži da se ADIZ obustavi. Paralelno Japan ne uspeva da izgladi odnose ni sa Južnom Korejom koja poput Kine ima teritorijalne razmirice sa Japanom. Po mišljenju dela javnosti deo razloga za istočnoazijske tenzije leži i u određenoj nespremnosti Japana da prihvati odgovornost za zločine koje je Japan kao nacistički saveznik počinio u Koreji i Kini. Istovremeno Sjedinjene Američke Države pokušavaju da balansiraju gledajući kako da zauzdaju rast uticaja Kine ali i da spreče izbijanje konfrontacija na relaciji Seul – Tokio kao i da istovremeno „udare packe“ Japanu zbog nedavnih izjava premijera Abea. Premijer Abe je navodno poteze Južne Koreje i Kine nazvao „budalastim“ kada se radi o debatovanju na temu regionalne istorije iz Drugog svetskog rata. O obazrivosti SAD-a najbolje govori činjenica da su američki državni sekretar Džon Keri i sekretar za odbranu Čak Hejgel izbegli da posete svetilište Jasakuni u kom su sahranjeni i japanski ratni zločinci. Njih dvojica su odali počast žrtvama u Čidorigafučiju. Po mišljenju mnogih Obamina administracija mora mudro balansirati u smirivanju dalekoistočnih tenzija ali se ne isključuje ni vojni sukob niskog intenziteta između Kine i Japana u 2014. godini. Vašington je na Dalekom istoku delom sputan i fokusom na bliskoistočni dijalog sa Teheranom.

Branko Lazić,

06.12.2013.

Oglasne table u Ubu

ЛЕПО, ПРАКТИЧНО И КОРИСНО

У својим ранијим освртима на нашу стварност помињао сам вандализам над новим аутобуским стајалиштима у нашој општини. Вандализам односно ломљење стајалишта је нешто са чиме требају да се баве органи јавног реда и ја на то не могу пуно утицати али бих изнео предлог на тему улепшавања нашег јавног простора. Сви смо сведоци да аутобуска стајалишта често постану својеврсне огласне табле. Постављање огласа и умрлица је нешто што је део наше културе а најчешће коришћена места за тај вид оглашавања су бандере и аутобуска стајалишта. Нема сумње да би било много лепше и цивилизованије таква оглашавања чинити на огласним таблама које би биле постављене уз аутобуска стајалишта и јавне зграде. Потрудио сам се и да илуструјем тај једноставни предлог и илустрацију достављам уз овај текст. Заправо, моја идеја је да у свом предлогу спојим неколико лепих и корисних ствари. Конкретно, имали бисмо достојанственији начин за оглашавање, чистија и уређенија стајалишта (била би још чистија ако би уз стајалишта било могуће поставити канте за смеће) а у реализацију читаве идеје били би укључени локална самоуправа и Техничка школа „Уб“. Улогу локалне самоуправе и средње школе појаснићу у наставку текста. 

Обзиром да млади данас, не својом примарном кривицом, живе у свету нарушених вредности треба им чешће пружати шансу да раде и стварају и награђивати их за труд. У овом случају општина би обезбедила материјал потребан за израду огласних табли а ученици Техничке школе „Уб“ би заједно са професорима кроз часове праксе израдили табле попут столица и канти за смеће које су раније поставили у Улици Првог маја кроз један од омладинских пројеката. Надам се да мој предлог неће бити погрешно протумачен као искоришћавање бесплатне радне снаге јер би ученици иначе имали праксу у оквиру које би обављали сличне активности. Они у овом случају не би стекли само праксу већ би били и награђени за свој труд. Мој предлог би био да се за оне који би учествовали у изради табли организује екскурзија о трошку локалне самоуправе и да се ти млади људи рецимо одведу на пројекцију неког од најпопуларнијих филмова у неком од модерних престоничких биоскопа. Било би лепо да добију и бар симболичан џепарац као награду за уложени труд. Тиме би сви били на добитку, они који су били вредни били би награђени за свој труд и што је још важније поносни конкретним резултатом и доприносом заједници, локална самоуправа би показала спремност да стимулише младе да раде и да им покаже да се рад цени а читава заједница би добила лепши и цивилизованији животни простор. Можда све ово изгледа као ситница али неке ситнице могу живот учинити лепшим, квалитетнијим и динамичнијим па у том контексту треба посматрати и идеју о постављању огласних табли.

Бранко Лазић, 02.12.2013.

Nadmudrivanje oko Irana

NADMUDRIVANJE OKO IRANA

Prošlo je skoro 35 godina od „iransko-američkog razlaza” i može se reći da su se dve države ozbiljno udaljile jedna od druge. Današnje tenzije između Sjedinjenih Američkih Država ali i ostatka zapadnih zemalja sa Iranom tiču se primarno prirode “iranskog nuklearnog programa”. Dok ga Iran objašnjava mirnodopskim motivima odnosno proizvodnjom energije koja će mu omogućiti veći izvoz nafte i medecinske svrhe, Zapad strahuje da će osiromašivanje uranijuma dostići tačku u kojoj neće biti povratka i koja će od Irana stvoriti nuklearnnu vojnu silu. Strahove od potencijalnog razvoja atomske bombe u Iranu pored zapadnih zemalja dele i bliskoistočne arapske zemlje i Ruska Federacija a ponajviše Izrael koji ima najtvrđi stav kada se radi o davanju podrške pritiscima na Iran.

Aktuelni razvoj situacije, čini se, ne ide na ruku Izraelu, arpskim zemljama iz “Zaliva” ali ni Rusiji. Američka zainteresovanost za inicijalnim ublažavanjem tenzija u Izraelu i Saudijskoj Arabiji tumači se kao svojevrsna naivnost Obamine administracije. Sa druge strane ima i onih koji porede Obamu sa Niksonom a ajatolaha Hameneija sa Maoom i daju podršku dijalogu. Interesi Rusije su kompleksni obzirom da Rusija ima dobre bilateralne odnose sa Iranom ali i određenu zadršku po pitanju pacifikacije Irana koja bi Iran približila Zapadu. Sa druge strane Rusija se protivi razvoju vojnih nuklearnih kapaciteta u Iranu delom i zbog strahova da bi to oružje moglo doći u ruke islamskih fundamentalista prisutnih u Rusiji. Rusiji na određeni način odgovara “usporeni dijalog” obzirom na medijatorsku ulogu koju igra u razgovorima zapadnih sila i Irana. Ne treba smetnuti sa uma da Rusiji kao i Saudijskoj Arabiji ne bi išlo u prilog vraćanje Irana u “energetski posao” jer bi to moglo voditi smanjivanju velikih profita koje ove države ostvaruju delom i zahvaljujući energetskoj izolaciji Irana.

Ono što se može očekivati u bliskoj budućnosti jesu dalji pokušaji Vašingtona da mirnim putem zauzda Iran odnosno da trguje ublažavanjem ekonomskih sankcija za odustajanje od razvoja (vojnog) nuklearnog potencijala u Iranu. Rusija će, očekivano, ali sa puno opreza podržati dijalog što je i do sada činila i trudiće se da mudro balansira delom i zbog zajedničke pozicije Teherana i Moskve prema sirijskoj krizi i dijalogu Zapada sa Bašarom al Asadom. Najnezadovoljniji budućim dešavanjima biće tradicionalni konkurenti Izrael i arapske zalivske monarhije koje spaja zajednički strah od Irana. Izrael strahuje od nuklearnog napada iz Irana a Saudijska Arabija i njeni arapski susedi u Iranu pre svega vide velikog konkurenta za liderstvo u islamskom svetu (šiiti protiv sunita). Izrael je pokazao otvoreno nezadovoljstvo prema američkom pozivu na dijalog sa Iranom dok sličnu reakciju pokazuju i Arapi, naročito Saudijci koji su nezadovoljni i američkim odustajanjem od direktne vojne intervencije u Siriji. 

Ono što je evidentno jeste da Bliski istok i dalje igra izuzetno važnu ulogu na svetskoj geopolitičkoj pozornici i da su svi glavni međunarodni akteri igrači na toj sceni. Neki su direktni akteri, a neki poput pojedinih velikih sila pokušavaju da budu uspešni scenaristi i režiseri ili bar pažljivi posmatrači onoga što se dešava.

Branko Lazić,

01.12.2013.