Seminar na FPN: Japanski i srpski politkolozi o izazovima sa kojima se suočavaju evropska i azijska društva

Japanski i srpski politkolozi o izazovima sa kojima se suočavaju evropska i azijska društva

16. septembra 2014. godine u organizaciji Centra za studije Azije i Dalekog istoka (FPN) organizovan je seminar pod nazivom "Global and regional Changes - Local and National Responses in Europe and Asia".  Seminar je uvodnim izlaganjem otvorila  rukovokdilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka prof. dr Dragana Mitrović.

Nakon uvodnog izlaganja profesorke Mitrović prvo od šest izlaganja imao je Petar Matić sa Instituta za političke studije. On je govorio o suprostavljenosti federalizma i decentralizacije u upravljanju lokalnim nivoima vlasti. Naglasio je i da u unitarnim drzavama postoji više ovlašćenja za lokalne vlasti. Rast decentralizacije dovodi do pada javnih troskova, navodi Matić. U slučaju Srbije kao ključ za jačanje lokalne vlasti vidi regionalni razvoj i veću političku participaciju na lokalu.

Kijahide Jamaja iz Japana (Doshisha University) govorio je o samupravi na nivou Japana. Istakao je princip autonomije pojedinca u odnosu na jedinicu lokalne samouprave i autonomiju entiteta odnosno autonomiju lokalne samouprave u odnosu na centralnu vlast. Konstatovao je i da lokalne vlasti u Japanu prihoduju oko 40% budžeta kroz poreske prihode. Na kraju svog izlaganja govorio je o reformi koja je 2000. godine sprovedena u Japanu u cilju jačanja decentralizma ali je i naglasio i dalje snažan uticaj centralnih vlasti na lokalne samouprave u Japanu.

Marko Tmušić, asistent na Fakultetu političkih nauka i saradnik CAS-a, govorio je o globalnim ekonomskim nejednakostima i institucionalnom pristupu tom pitanju. Osvrnuo se na globalizaciju, tržišnu privredu, stavove da je državna svojina neefikasnija na tržistu uz isticanje stava da je ključ uspeha dobar menadžment odnosno dobro rukovođenje svojinom. Tokom svog izlaganja konstatovao je i paradoks globalizacije da bogate zemlje i pojedinci postaju još bogatiji a siromašni postaju još siromašniji.

Juriko Okuno, studentkinja iz Japana upoznala je prisutne sa načinom na koji funkcionise centralna vlast u Japanu. Govorila je o Dijetu tj. skupštini i Kabinetu odnosno Vladi koja ima ukupno deset ministarstava. Istakla je da je u radu japanskih institucija važno praćenje ciklusa koji obuhvata planiranje, sprovođenje odluka i evaluaciju rada. U Japanu birokratija čini izuzetno važan segment u radu izvršne vlasti konstatovala je Okuno.

Nakon Okuno prisutnima se obratio Branko Lazić, saradnik Centra za studije Azije i Dalekog istoka azijske studije koji je prisutne upoznao sa modelima pružanja davanja razvojne pomoći nerazvijenim zemljama po OECD mehanizmima (Official Development Assistance ODA). Prisutne je upoznao sa činjenicom da je Japan među pet najvećih svetskih donatora sa ukupnom ODA-om vrednom oko 330 milijardi dolara (od 1954. godine do danas). Predstavio je mehanizme po kojima funkcionise japanska ODA uz posebno isticanje JICA-e kao važne agencije za pružanje bilateralne pomoci. Na kraju svog izlaganja Lazić je prisutne upoznao sa japanskim doprinosom reformama u Srbiji uz konstataciju da je Japan među pet vodećih donatora uz ukupna izdvojena sredstva od oko 460 miliona evra od 1999. do danas. Posebno je naglasio donacije kojima Japan pomaže jačanje zdravstva,zaštite životne sredine i školstva u Srbiji.

Poslednji govornik na seminaru bila Ćisa Jumato koja je govorila o javnoj diplomatiji Japana. Ona je tom prilikom predstavila faze u svetskoj promociji Japana nakon ulaska u UNESCO 1951. godine. Potom je govorila o kulturnoj razmeni Japana i SAD-a, jačanju veza i razumevanja sa zemljam jugoistočne Azije tokom 1970ih. 1980e obelezavaju programi edukativne razmene dok su devedesete oličene proaktivnim Japanom ("Cool Japan"). Zaključila je rečima da je do sada japanska javna diplomatija uglavnom bila reaktivna tj. predstavljala je odgovore i reakcije na odredjene dogadjaje.

Tokom četvročcasovne konferencije nakon izlaganja svakog od prezentera usledile bi serije pitanja i konstruktivne razmene mišljenja u vezi sa temama seminara. Poseban doprinos u tim diskusijama dali su profesorka Mitrovic i njen japanski kolega profesor Taro Cukimura sa Došiša Univerziteta iz Japana. U diskusiji su veliki doprinos dali i naučni istraživači iz Japana i istraživač IPS-a i saradnik Centra Dragan Trailović.  

Gosti iz Japana sa Došiša Univerziteta tradicionalno posećuju Fakultet političkih nauka (Centar za studije Azije i Dalekog istoka) već nekoliko godina. Ove godine su pored Srbije posetili i Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Nemačku. Centar za studije Azije i Dalekog istoka organizovanjem ovoga seminara nastavio je tradiciju organizovanja naučnih skupova koji imaju za cilj razmenu znanja i iskustava sa kolegama iz azijskih zemalja među kojima su gosti iz Japana bili najzastupljeniji tokom održavanja dosadašnjih skupova ovog tipa.

Branko Lazic,

17.09.2014.

Saudijci kao ključni igrači u suzbijanju ekspanzije ISIS-a?

Saudijci kao ključni igrači u suzbijanju ekspanzije ISIS-a?

Predsednik SAD-a B. Obama i saudijski kralj Abdulah

Ovih dana se sve više govori o intenziviranju obračuna SAD-a sa enigmatičnom vojno-političkom tvorevinom poznatom pod imenom Islamska država Iraka i Sirije/Levanta (ISIS / ISIL – eng) koja kontroliše severozapadni deo Iraka i severoistok građanskim ratom zahvaćene Sirije.

Uzavreli Bliski istok pojedini zapadni analitičari tamošnjih dešavanja gledaju i kroz vizuru odnosa SAD-a i Velike Britanije sa jedne strane i „petrolejskih apsolutnih monarhija“ sa druge strane. Konkretno, misli se na Katar, Kuvajt i još moćniju Kraljevinu Saudijsku Arabiju koja kontroliše oko 16% svetskih naftnih rezervi. Akcenat se stavlja na kompleksne odnose arabijskih monarhija sa pobunjenicima u Siriji uz fokus na finansiranje ekstremističke grupe Džabhat al-Nusre koja se bori proti Asadovih snaga. Pominju se milionske donacije iz Katara, Saudijske Arabije i Kuvajta pobunjenoj braći u Siriji. Naglašava se i da u tim zemljama ljudska prava imaju drugačije značenje i vrednovanje. Tako se kaže da u Kuvajtu sloboda govora predstavlja cilj kom se teži kao i da u tom emiratu žene bivaju diskriminisane po više osnova. Novinari zapadnih medija poput „Gardijana“ i „Vašington posta“ kažu i da je u Saudijskoj Arabiji od ISIS-ove likvidacije Džejmsa Folija izvršena smrtna kazna nad 22 lica među kojima su i oni optuženi za trgovinu drogom što je iz zapadne vizure neshvatljivo. Procenjuje se da je od 1985. godine do danas izvršeno oko 2.000 smrtnih kazni u Krajevini Saudijskoj Arabiji.

Rijad, glavni grad Saudijske Arabije, photo: reallycoolblog.com

Ipak, sve te apsolutne monarhije u kojima živi sunitska većina dugi niz godina predstavljaju važne bliskoistočne partnere zapadnih zemalja koje intenzivno sarađuju sa njima. Određeni autori su mišljenja da priča o ljudskim pravima na Bliskom istoku gubi značaj za London i Vašington ako se zna da se iz pomenutih monarhija sliva veliki kapital na tržišta Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Zbog toga neuspeli eksperiment u Afganistanu 1980ih odnosno stvaranje Talibana nije minus Saudijskoj Arabiji dok god ulaže ogroman kapital na zapadnim tržištima. Radi se o ogromnim investicijama koje se broje stotinama milijardi dolara. Sa druge strane ne treba smetnuti sa uma da upravo Kuvajt, Saudijska Arabija, Katar i UAE kupuju ogromne količine oružja sa Zapada. Primera radi Velika Britanija izveze u Saudijsku Arabiju oružja u vrednosti od 1,6 milijardi funti godišnje dok dve zemlje imaju oko 200 zajedničkih kompanija sa kapitalom vrednim 17,5 milijardi dolara. Jake veze i ekonomsko-politički interesi iz kojih proizilazi razumevanje drugačijih društvenih standarda su evidentni.

Ono što se očekuje u predstojećem periodu jeste ofanzivan pristup SAD-a usmeren protiv ISIS-a odnosno podrška Iraku u obračunu sa pobunjenicima na severozapadu zemlje. Stvari postaju kompleksnije ako se uzme u obzir i potreba za mogućom saradnjom sa Bašarom al Asadom u Siriji u cilju uništavanja ISIS-a.

Za to je SAD-u svakako potrebna Kraljevina Saudijska Arabija koja ozbiljno revidira svoju podršku pobunjenicima u Siriji i brojni saudijski lideri uključiv i verske vođe vide ISIS kao neprijatelja broj jedan zvaničnog Rijada i susednih država. Zbog toga je Rijad izdvojio i stotinu miliona dolara namenjenih UN-ovoj kampanji protiv terorizma. No, budući koraci neće biti ni malo laki jer ISIS predstavlja vrlo nekonzistentnu i nepredvidivu tvorevinu sa kojom se SAD moraju obračunati ukoliko žele da zadrže uticaj u regionu. U tome im treba pomoć Saudijske Arabije koja je svakako najmoćnija i najuticajnija arapska država Bliskog istoka.

Vladari Kraljevine Saudijske Arabije (od 1932. do danas)

Rijad je pokazao spremnost i volju da se distancira i da osudi ekstremiste na poluostrvu ali jedna od teškoća sa kojima se Rijad suočava na duže staze jeste politička transformacija Kraljevine. Kralj Abdulah ima 90 godina i polako se približava kraju svoje vladavine. Oko njegove porodice se osećaju pritisci kako islamskih tako i sekularnih ekstremista. O unutrašnjim trvenjima u vladarskoj porodici teško je konkretnije govoriti jer porodica uspeva da sakrije, po mnogima, veoma prisutnu unutrašnju borbu za vlast. U toj borbi se, između ostalih, pominju imena princa Bandar bin Sultana, Mohameda bin Naifa, Sauda al Faisala ... Stvari se dodatno komplikuju obzirom da je krunski princ Salman (78) lošeg zdravstvenog stanja i već je kao njegov zamenik (od 27 marta 2014. god) imenovan princ Makrin bin Abdulaziz. Posebnu pažnju u tim previranjima privlači Bandar bivši ambasador Saudijske Arabije u SAD-u koji važi za izuzetno moćnog čoveka u obaveštajnim krugovima ali takođe važi i za osobu koju SAD smatraju relativno nepouzdanom i nepredvidivom navodi zapadna štampa.  

Nema sumnje da je Kuća Sauda pred izazovima unutrašnje transformacije ali pre svega pred izazovom suzbijanja sunitskog ekstremizma manifestovanog u ISIS-u koji je nadomak saudijskih granica. Stvari će se brzo odvijati a uspešnost u obračunu sa ISIS-om zavisiće najvećim delom od brzine reagovanja i uspešnog koordiniranja politike Rijada sa globalnim partnerom oličenim u Sjedinjenim Američkim Državama.

Branko Lazić,

14. septembar 2014.

Dinamični septembar pred indijskim premijerom

Dinamični septembar pred indijskim premijerom

„Ekonomist“ u svom tekstu A Strenuous September upoznaje javnost sa zgusnutim rasporedom koji čeka indijskog šefa vlade u ovom mesecu. Nedavno izabrani premijer Narendra Modi u septembru planira niz aktivnosti i važnih bilateralnih susreta koji će obuhvatiti šefove država i vlada Japana, NR Kine, Australije i Sjedinjenih Američkih Država.

„Modijev diplomatski maraton“ krenuo je 30. avgusta kada je otputovao u petodnevu posetu Japanu gde vodi i grupu indijskih milijardera koji će razgovarati sa japanskim partnerima o privrednoj saradnji. Modi inače važi za Abeu bliskog političkog partnera i njihovi susreti su se događali i dok je Modi bio „samo“ na načelu indijske države Gudžarat. Indijski premijer je u Japanu boravio i u julu ove godine a ono što Indija očekuje od Japana jeste više finansijske pomoći i podrške kao i očekivanje ulaganja japanskih kompanija iz automobilske i elektro industrije u Indiju. Za uzvrat Japanci, po svemu sudeći, očekuju nešto privilegovaniju poziciju u poslu sa brzim prugama Indije za koji im konkurišu obično povoljniji Kinezi. Jedno od polja potencijalne saradnje je i civilni nuklearni program ali Japan očekuje reformu indijskog zakonodavstva na tom polju. Japan je takođe spreman da proda Indiji 15 aviona US-2 ali i da ih zajedno proizvode japanske i indijske firme. Tome u prilog ide i indijska odluka iz jula da stranci mogu imati udeo do 49% u lokalnim kompanijama. Sve ovo može se posmatrati i u kontekstu japanskog pridobijanja Indije u aktuelnom nadmetanju sa NR Kinom.

Nakon povratka iz Japana Modi će ugostiti australijskog premijera Tonija Abota sa kojim će potpisati sporazum o uvozu australijskog uranijuma. Taj sporazum se posmatra i kao stvaranje prostora Indiji da domaće zalihe uranijuma upotrebi za vojne svrhe. Sve bliža saradnja sa Australijom manifestuje se i kroz mornaričke vojne vežbe koje dve zemlje planiraju organozovati zajedno 2015. godine. Deo javnosti ovu saradnju tumači i kao stvaranje „antikineskog bloka“ a premijer Modi će u novembru otići u uzvratnu posetu Australiji.

Ipak, tokom sredine septembra Indiju će posetiti upravo kineski lider Ksi Đinping. Očekuje se da će glavne teme razgovora biti kineske investicije i jačanje trgovinske saradnje dvaju najmnogoljudnijih država sveta. Pre Modijevog dolaska na vlast deo javnosti je izneo pretpostavke i očekivanja da će Modi biti proaktivan u rešavanju graničnog spora sa NR Kinom. Međutim, on je nakon dolaska na vlast nastupio obazrivo i o tome će verovatno tek biti govora. SA druge strane Modi je pozdravio izbor tibetanskog lidera u egzilu Lobsang Sangaja. Zapravo, Sangaj je bio gost na njegovoj majskoj inaoguraciji.

Ono što se NR Kini takođe najverovatnbije neće dopasti jeste turneja indijskog šefa diplomatije Sušme Svardžaj po zemljama jugoistočne Azije. Ona je u poseti Mjanmaru, Singapuru i Vijetnamu koji će uskoro posetiti i indijski predsednik Pranab Mukerdži, gotovo u isto vreme kad i Đinping Indiju. Indija u poslednje vreme jača saradnju sa jugoistočnom Azijom te je nedavno poslala svoju ratnu flotu u posetu Filipinima a u avgustu su održane zajedničke vojne vežbe sa Vijetnamom u blizini kineske teritorije. Nju Delhi ima ambiciju da posluje sa Vijetnamom u namenskoj industriji dok je indijska državna naftna kompanija ONGC nedavno obnovila saradnju sa Vijetnamom u eksploataciji nafte u zoni Južnokineskog mora.

Indija važi za zemlju koja razvija tzv „Look East“ politiku ali je dugo zaostajala u jačanju veza sa rastućim ekonomijama jugoistočne Azije. Može se reći da ne čudi vijetnamsko približavanje Indiji ako se ima u vidu vijetnamska sumnjičavost prema daleko jačem kineskom susedu. Jedan vijetnamski diplomata je nedavno odnose sa Indijom okarakterisao „vernim i večitim prijateljstvom“ koje se poistovećuje sa odnosom NR Kine i Pakistana. Ipak, mnogi smatraju da će Modi mudro i obazrivo jačati saradnju sa Vijetanomom i da neće iritirati NR Kinu što je i generalni stav indijskog javnog mnjenja.

Sledećeg meseca Modi putuje u Sjedinjene Američke Države na zasedanje Generalne skupštine OUN-a. Tom prilikom će posetiti i „Belu kuću“ i razgovarati sa predsednikom Barakom Obamom. Smatra se da će taj susret imati za cilj ponovno jačanje razlabavljenih veza Indije i SAD-a tokom mandata Modijevog prethodnika Manmohana Singa. Jedna od mogućih tema tokom oktobarskih razgovora mogu biti zajedničke vojne vežbe u Indijskom okeanu.

Evidentno je da indijski premijer pokazuje veliku energiju na početku svog mandata te i ne čude neprospavane noći i veliki broj političko-privrednih susreta u kojima učestvuje. Odlazak u Japan ima svakako za cilj jačanje bliskosti dve velike azijske države ali i dovođenje japanskog kapitala i znanja u Indiju. Istovremeno, Modi obazrivo jača svoje veze sa jugoistočnom Azijom kojoj ima šta da ponudi u petrolejskoj i vojnoj industriji ali na način da ne iritira moćnog kineskog suseda. Kooperativnost će pokazati i susretima sa kineskim gostom Ksi Đinpingom koji takođe želi da se nadmeće sa Japanom na ogromnom indijskom tržištu. Na sve to se dodaju i jačanja veza sa Australijom i SAD-om koja neko može tumačiti stvaranjem „antikineskog interesnog bloka“ ali pre bi se reklo da Modi traži partnere na savim stranama ne bi li zemlji od  milijardu i dvesta miliona stanovnika ponovo omogućio dinamičan privredni rast. To svakako nije lako, naročito ne u vreme aktuelnog „zahlađenja odnosa“ u svetskoj politici u kojoj Indija mora mudro da balansira i opravda status najveće demokratije sveta i zemlje sa velikim ljudskim i privrednim potencijalom. Ne treba zaboraviti ni njen status nuklearne sile i tenzije različitog intenziteta sa Pakistanom. Dobrim delom se te tenzije mogu umiriti bliskošću sa velikim silama poput NR Kine, SAD-a i Ruske Federacije.

Branko Lazić,

04.09.2014.