Odgovor na kritiku (''brzi parking'' u Ubu)

Одговор на критику

У претходном броју „Гласа Тамнаве“ објављен је текст у ком сам изнео предлог да се земљиште иза поште уподоби за тзв. „брзи паркинг“. Основни мотив за давање тог предлога био је допринети подизању нивоа возачке културе и безбедности пешака. Ипак, испоставило се да је та идеја окарактерисана од појединих суграђана као злонамерно смештање возила у центар града и нарушавање лепог погледа на простор иза поште. Када сам дао тај предлог кренуо сам од претпоставке да су људи цивилизовани тј. да би своје возило упаркирали на цивилизован начин без буке и бахаћења. Међутим, примедба на коју пишем одговор пажњу је усмерила на бахато понашање возача који нарушавају мир станара зграда у близини простора о ком сам писао. Иако је то могуће ја не видим везу између мог предлога и нечије некултуре. Простор о ком говорим је својеврсно ругло Уба и не видим да би уређени паркинг био ружан призор за станаре околних зграда. Не верујем да је у Београду на „Обилићевом Венцу“ или у „Македонској“ паркинг сувишан. То је потреба урбане средине и градског језгра. Просто, не могу се сва возила паркирати на Сремчици, у Малом Мокром Лугу или поред моје куће далеко од центра. Суштина мог предлога је била да се избегне хаос и закрчење у централним улицама тиме што би се изградио ПАРКИНГ НА КОМ БИ ПАРКИРАЊЕ БИЛО БЕСПЛАТНО не би ли возачи били подстакнути да растерете централне улице и не би ли деца безбедније ишла у школу и по ужину. Са својом саговорницом која је изнела примедбе на мој предлог апсолутно се слажем да није у реду да станари зграда немају своја паркинг места, поготово ако им станарско право то гарантује. Такође, није у реду да се иза зграда у којима су Општинска управа и остале јавне институције паркирају камиони или да неко вози бахато. Али, то не може бити део критике мог предлога, то је питање за органе силе ако неко бахатом вожњом нарушава јавни ред и мир. Не могу да разумема и да је поглед на паркирана возила ружан призор јер је свакако лепши од бара и смећа које развлаче пси. Паркинг даље од тог дела Уба је такође једна од опција али тешко је рачунати да ће возачи из малог места пешачити од „старе пијаце“ до „Занатског центра“. Звучи нелогично али тако је. 

Прокоментарисали смо и простор у „Првомајској“ поред средње школе и сложили смо се да тај простор треба препустити ученицима а не возилима тј. да ту треба поставити ограду и ослободити пут пешацима. Мој предлог и јесте дат због тога да би се ти делови града растеретили али његова цена је поглед на паркирана возила. Мислим да то није висока цена и да има доста градова са сличним решењима у којима су станари принуђени да гледају аутомобиле и живе са тим. Код поменутих зграда паркинг места могу бити намењена само за возила станара и јавних институција. Зато и предлажем „брзи паркинг“ на простору иза поште. Користим прилику да у закључку пренесем поздраве мојој драгој професорки са којом сам конструктивно дискутовао на њену иницијативу. Дискусија је некада кључна за праве промене. Можда је професорка апсолутно у праву али ја имам право да предлажем, а ако су то глупости нико их неће ни узети у разматрање. Нико вам не гарантује да ће ваш предлог бити усвојен били ви члан Општинског већа или обичан грађанин али имате право дати предлог. Штавише чак и да су идеје генијалне ни тад нема гаранција да ће их неко узети у обзир тако да нема потребе да се било ко узрујава због онога о чему пишем. То кажем као неко коме је стало до тога да Уб буде лепше место за живот. Много би ми лакше било када бих окренуо главу и онда не бих улазио у дискусије и трошио своју енергију и време, али то сматрам друштвено неодговорним и зато сам и написао одговор на упућену критику. Ко је у праву време ће показати.

Бранко Лазић,

23.10.2013. 

Liban

Liban – „biser Mediterana“

Liban, jedna od najmanjih bliskoistočnih država nalazi se na prostoru istočnog Mediterana smeštena između Sirije i Izraela. Zauzima površinu od 10.400 km² i nastanjuje je 4.131.583 stanovnika. U populaciji dominira arapska zajednica (95%) s tim da se 59,7% stanovnika izjašnjava muslimanima (šiiti, suniti, druzi, alaviti ...) dok je 39% Libanaca hrišćanske veroispovesti (brojne hrišćanske grupe). Deo libanskih hrišćana sa ponosom ističe svoje feničansko poreklo i korene. U Libanu živi i velika skupina Jeremena koji čine 4% populacije. Libanci su mlad narod u demografskom pogledu obzirom da je prosečna starost Libanaca 30,9 godina i čak 39,6% populacije čine osobe starosti do 24 godine života. Država čiji je glavni grad Bejrut stekla je nezavisnost 1943. godine. Prethodno su bili pod otomanskom vlašću da bi nakon Prvog svetskog rata postali francuska mandatna teritorija. Ujedno se radi o prostoru sa značajnom istorijom koja seže u doba antike (Feničani, Asirci, Persijanci, Grci, Rimljani ...). Francuzi u okviru mandatne Sirije definišu teritoriju Libana 1920. godine. Zemlja se našla u brojnim turbulentnim fazama među kojima je najteže istorijsko iskustvo krvavi građanski međuvereski rat koji je trajao od 1975. do 1990. godine. Tada je donošenjem Povelje o nacionalnom pomirenju izvršena i poslednja ozbiljnija izmena ustava iz 1926. godine.  

predsednik Libana Salajman
photo: naharnet.com

Liban je republika na čelu sa predsednikom koji se bira na šestogodišnji mandat bez prava reizbora. Predsednika biraju članovi jednodomne skupštine („Madžlis al Nuvab") kojih ima ukupno 128. Mišel Salajman je izabran na poziciju predsednika 25.05.2008. godine. Za razliku od predsednika koji obavlja funkciju u punom kapacitetu premijer Nadžib Mikati je u ostavci od marta 2013. godine i trenutno Vlada vrši tehnički mandat. Zemlja je podeljena na 6 administrativnih celina tzv. mohafazaha.

posledice ratnog sukoba Hezbolaha i Izraela u Libanu
photo: alethonews

Politički život Libana je obeležen bremenitom prošlošću zemlje okružene dosta jačim susedima, Sirijom koja važi za zaštitnika Hezbolaha stacioniranog u Libanu, ali i Izraela koji je bio vojno prisutan na jugu Libana od 1982. do 2000. godine. Treba imati u vidu da je u Libanu bilo i sedište PLO-a od 1960ih pa sve do 1982 i intenziviranja sukoba sa Izraelom.  Sirija je vojno bila prisutna u Libanu kao ključni vojni faktor od 1976. pa sve do 2005. godine. 2006. godine došlo je i do izbijanja kratkotrajnog rata nakon eskalacije sukoba na relaciji Hezbolah – Izrael. Izraelska odmazda odnela je 1.100 života u Libanu a došlo je i do internog raseljavanja milion Libanaca. Sa druge strane nastradala su 42 Izraelca na severu Izraela. U Libanu veliki politički uticaj ima militantni šiitski politički pokret Hezbolah na čijem čelu se nalazi Hasan Nasralah. Jedan od najdugovečnijih libanskih premijera Rafik Hariri koji je Libanom vladao 10 godina (1992 – 1998; 2000 – 2004) nastradao je u atentatu 2005. godine što dosta govori o političkoj krhkosti Libana.

Bejrut, jedan od najlepsih bliskoistočnih gradova; Vivijan Mrad, jedna od najpopularnijih libanskih
pevačica koja je simbol modernog  liberalnog libanskog društva; tradicionalna libanska živopisna kuhinja

Ipak, Liban uspeva da odoli brojnim pritiscima moćnog okruženja i velikih sila čiji se interesi neretko sukobljavaju upravo na Bliskom istoku kom pripada Liban. Država u kojoj se nalazi živopisni Bejrut i država u kojoj raste prelepo drvo kedar koji je ujedno i simbol Libana ima relativno razvijenu tržišnu privredu sa dohotkom po stanovniku od 16.000 američkih $ u 2012. godini. Liban je u 2012. godini zabeležio privredni rast od 1,5% dok glavne privredne delatnosti obuhvataju turizam, bankarstvo, proizvodnju hrane, vina, nakita ... Za razliku od susednih arapskih država Liban se ne može pohvaliti naftnim rezervama i prinuđen je da privredni razvoj bazira na neergetskom sektoru odnosno na bankarstvu i turizmu. Obzirom na česte talase političke nestabilnosti jasno je da je Liban zemlja brojnih izazova ali i jedan od simbola orijentalnog duha koji svakako treba doživeti i uživati u čarima istočnog Mediterana. 

Branko Lazić, 16.10.2013.

Jake veze Australije i Japana

Jake veze Australije i Japana

ministarka Bišop i premijer Abe; photo: AP

Australijska ministarka spoljnih poslova Džuli Bišop (Julie Bishop) izjavila je u utorak da vlada iz Kanbere želi da sačuva Japan kao svog najboljeg „azijskog prijatelja“. Ministarka Bišop, koja je ujedno i potpredsednica Liberalne partije Australije, istakla je ekonomsku diplomatiju u prvi plan u razgovoru sa japanskim šefom diplomatije Fumiom Kišidom (Fumio Kishida). Bišopova smatra da Japan i Australija dele iste demokratske vrednosti i da na isti način posmatraju globalne teme. Ujedno, ministarka Bišop je izrazila volju i spremnost da gradi iskrene i prijateljske odnose Australije i sa NR Kinom.

Japan predstavlja drugog trgovinskog partnera Australije sa robnom razmenom vrednom 67 milijardi američkih dolara. Na prvom mestu se nalazi upravo NR Kina. Vlada liberalnog australijskog premijera Abota (Tony Abbot) koji je nedavno srušio šestogodišnju vladavinu laburista najavila je dodatne olakšice za strane investitore. Japan je u ovom času vodeći azijski investitor u australijsku privredu.

Izvor: Japan Today

16.10.2013.

Naschmarkt

Bečki „Našmarkt“ (Naschmarkt)

Carska prestonica Beč poznat je po brojnim zdanjima iz vremena moćne Habzburške monarhije poput Šenbruna ili Belvederea. Ipak, ono na šta je ovaj kratki tekst usmeren jeste čuvena bečka pijaca „Našmarkt“. „Našmarkt“ je smešten u srcu Beča između leve i desne Wienzeile ulice. Nalazi se u blizini muzeja posvećenog secesionizmu oličenom u čuvenom Gustavu Kliimtu a u neposrednoj blizini je i Karlsplatz. Čuvena bečka pijaca nastaje još u 16. veku kada je na njoj prodavano mleko. Od 1793. godine čitava distribucija voća i povrća obavlja se preko „Našmarkta“. Danas je to mesto na kom se mogu kupiti u najfinijim pakovanjima različite vrste voća, povrća, sireva, mesa, mleka i ribljih proizvoda. U okolini pijace su brojni restorani u kojima se mogu probati specijaliteti kako domaće tako i orijentalnih i dalekoistočnih kuhinja. Možete jesti palačinke i piti melanž ili se ipak opredeliti za kebab ili suši. Od 1977. godine subotom se pijaca tradicionalno održava na većoj površini oko Wienzeile-a.

Lično sam imao priliku da se prošetam Našmarktom koji zbilja ima dušu i može se podičiti prelepim štandovima na kojima prodavci nude razne voćke i začine iz svih delova sveta. O lepoti i šarmu Našmarkta možda je najbolje da zaključak zamenimo sledećim fotografijama ...

Branko Lazić, oktobar 2013.

Vojni manevri Juzne Koreje, Japana i SAD-a

Vojne vežbe kao upozorenje Severnoj Koreji?

photo: japandailypress.com

Južna Koreja, Japan i Sjedinjene Američke Države organizovali su 10. oktobra zajedničku pomorsku vojnu vežbu. Vežba se odnosila na akcije spasavanja na moru ali je protumačena i kao svojevrsna demonstracija sile Južne Koreje i njenih saveznika spram odmetnute Severne Koreje. Severna Koreja koja je u februaru izvršila poslednja nuklearna testiranja i koju Zapad sumnjiči za razvoj nuklearnog oružja negodovala je na najavu vežbi u blizini svojih granica. Čak su bile najavljene i kontramere Severne Koreje prema južnom susedu i njegovim saveznicima ali do toga nije došlo. Situacija na korejskom poluostrvu je nešto relaksiranija poslednjih meseci nakon što je retorika Pjongjanga postala pomirljivija ka Seulu ali još uvek se na nazire veći pomak u dijalogu Severne Koreje i njenih suseda sa kojima ne gaji prijateljske odnose (Južna Koreja i Japan). Za razliku od Južne Koreje i Japana, Rusija, a naročito NR Kina imaju drugačiji odnos odnosno kooperativniji pristup prema Severnoj Koreji koja bez sumnje igra ulogu „dalekoistočnog buntovnika“.

Branko Lazić, 12. Oktobar 2013.

Izvor: JAPAN TODAY

Ekonomija i bezbednost

Ekonomija je najveća bezbednosna pretnja

Autor: A. Roknić

photo: danas.rs

Beograd - Loša ekonomska situacija je najveća bezbednosna pretnja, jer ona dovodi i do povećanja korupcije i kriminala, kaže za Danas Ivica Tončev, savetnik premijera Ivice Dačića zadužen za nacionalnu bezbednost. 

On objašnjava da su ljudi uplašeni zbog sadašnje ekonomske situacije i da se plaše gubitka posla i toga da li će imati dovoljno novca da prežive naredni mesec. 

- Sve to utiče na povećanje stope kriminala i korupcije, što ugrožava bezbednost svih građana Srbije - ističe Tončev. On navodi da je odlučio da u narednom periodu volontira u Vladi Srbije.

- Svestan sam teške ekonomske situacije u kojoj se nalaze građani Srbije i zato želim da ličnim primerom pokažem ozbiljnost i spremnost da priču o promenama sprovedem u praksi, kaže Tončev. U trenutku kada je aktuelna priča o solidarnom porezu, Tončev smatra da svako u okvirima svojih mogućnosti treba da doprinese boljitku Srbije i da time pokaže odgovornost prema državi i narodu. On napominje da je i do sada polovinu svojih prihoda uplaćivao u humanitarne svrhe, ali da je sada odlučio da napravi korak više i da se odrekne svojih prihoda, odnosno da ne prima naknadu. Prema njegovoj oceni, ne trebaju svi da čekaju da se odredi visina solidarnog poreza, već ako vide i ako znaju kako mogu da pomognu Srbiji, to treba i da urade. Inače, mesečna plata savetnika premijera iznosi oko 130.000 dinara.

Tončev dodaje da posebno ceni hrabrost, kao i iskrene namere predsednika i prvog potpredsednika Vlade Srbije - Ivice Dačića i Aleksandra Vučića da svojim zalaganjem pomognu svim građanima Srbije, kako bi teret ekonomske krize bio pravično raspoređen na sve, a ne da trpe samo najsiromašniji. On je istakao da su Srbiji neophodne reforme u svim segmentima društvenog života, posebno u ekonomskoj sferi, kao oštri i duboki reformski rezovi. Smatra da sadašnji državni vrh ima snage i pameti da to sprovede, ali tako da ne budu pogođene samo socijalno ugrožene kategorije, već da ekonomski teret bude raspoređen srazmerno nečijem bogatstvu.

Na pitanje od kojih prihoda će živeti dok volontira, Tončev kaže da je tokom 20 godina života u inostranstvu zaradio dovoljno novca, od koga može pristojno da živi.

- Znam da će pojedinci sa nepoverenjem prihvatiti činjenicu da neko želi da radi bez naknade, ali smatram da se samo radom i požrtvovanjem može prebroditi ekonomska kriza. Primer solidarnosti, pre svega, treba da pokažemo mi - političari - objašnjava Tončev. On je ukazao i da je u prošlosti često bio meta raznih napada zbog svoje imovine, ali da su se oni pokazali neutemeljenim i samo su rezultat nečije zle namere.

Iako je savetnik za nacionalnu bezbednost, Tončev ističe da je krajnje vreme da se pažnja građana i političara sa bezbednosnih problema preusmeri ka rešavanju ekonomskih pitanja i dodaje da bez ekonomski jake i stabilne Srbije nema ni bezbednog društva.

O Paradi ponosa: Na pitanje da li je tačna informacija da je glasao da se održi Parada ponosa, Tončev kaže da je sadržaj sednice Saveta za nacionalnu bezbednost tajna. On je dodao da nije bitno ko je kako glasao, već da je odlučeno da se tog dana zabrane svi skupovi, jer je najvažnije sačuvati ljudske živote. Prema njegovim rečima, ovde se ne radi o tome da li neko podržava ili ne održavanje Parade, već da li ćemo njenim održavanjem ugroziti živote ili imovinu građana Srbije. On je podsetio i da bezbednosna procena nije paušalna ocena, kako to neki žele da prikažu, već je zasnovana na činjenicama i postojanju ozbiljnih pretnji da mogu biti ugroženi životi građana.

Tekst u celosti prenet iz dnevnog lista Danas, 07.10.2013.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/ekonomija_je_najveca_bezbednosna_pretnja.55.html?news_id=268909

Kriza u Zvezdi

Ф.К. Црвена звезда и њене бриге

играчи Црвене звезде након утакмице са
Чукаричким, photo:sportal.rs

Након шест узастопних титула Ф.К. Партизан и реформи које су предузете у Ф.К. Црвена звезда на чије је чело поново дошао легендарни Драган Џајић, многи звездаши, међу којима сам и ја, су се понадали да ће тим са европске „Маракане“ успети да се домогне титуле након шест година поста. Нажалост, Звезда сезону започиње променљивом формом и не успева да искористи посртања Партизана који се такође нашао у кризи због недовољног броја појачања и претумбавања у руководству. Томе треба придодати и кризу у ФСС-у који предводи бивиши председник ФК Партизан Томислав Караџић. Но, по свему судећи Звезда за сада није успела да искористи ломове у редовима вечитих ривала и они и даље опстају на челу табеле заједно са „хитом првенства“ приватизованим Чукаричким.

Ни смене Александра Јанковића, ни ванредне мере у којима је учествовала и званична држава, ни мултиплицирано председништво клуба, ни Са Пинто, ни Анђус, ни „анонимни таксиста“ а ни Стојановић не могу помоћи Звезди како ствари стоје. Јавор и Чукарички су се показали као превелики залогаји за црвено беле из Београда. Ко би то могао да претпостави имајући у виду реноме Црвене звезде. Мада, нашим великим клубовима и треба конкуренција на домаћем терену али се бојим да идемо у другу крајност.

Посебан проблем у раду клуба представљају сталне трзавице и неразумевања у врху клуба. Тако се праве разни кланови међу члановим Председништва и Управног одбора. На све то треба додати велики центар скривене моћи и притисака а то су навијачи од којих играчима дрхте ноге па више брину о реакцијама „Делија“ него о томе где је противнички гол. Атмосфера против Доњег Срема је била сјајна али је победа изостала. Сложио бих се да навијање зна да буде и контрапродуктивно ако је засновано на притисцима и условљавањима. То је искусила Војводина против Јагодине у овогодишњем финалу Купа Србије. Скидање дреса и мајице новом тренеру Левског је показатељ колико далеко могу да оду навијачи са Балкана.

Најновија збивања након пораза од Чукаричког поново су подгрејала страсти и уздрмала позицију тренера Стојановића. Словенац, истини за вољу, вероватно и није пуно крив ако се узме у обзир да је цео тим практично измењен и да је вишегодишње банкротство довело до егзодуса већине квалитетних играча. Милијаш јесте велики играч, бар у националним оквирима, али је питање колико могу он и Нинковић да пруже у оваквом амбијенту.

Било како било редовно-ванредна седница клуба нас чека у октобру и ту ће можда доћи и до промена и у руководству клуба а можда се и Александар Јанковић врати у Звезду по трећи пут и постане дефинитивно легенда клуба па му онда Анђус неће моћи приговарати. Потпредседник Кокеза је изразио вољу да се повуче ако нема заједничког језика, Човић каже да је дошао као испомоћ, легенда клуба и можда најсјајнија Звездина звезда Џајић ћути а можда је, неочекивано, најпричљивији потпредседник Тончев који је на себе преузео ризик да јавно говори о тешкоћама у клубу. Најављује промене а према писању „Информера“ јавно је прозвао Џајића на утакмици против Чукаричког након што је Џајић кренуо да напусти гледање новог пораза. Већ данас потпредседник Тончев је демантовао неслагање са Џајићем и условио свој останак у клубу Џајићевим останком у Звезди. Тончев је и свој мандат у Звезди условио трофејом који и даље упорно обећава. Нема сумње да Звезди треба мир, подршка и разумевање навијача, добар менаџмент и надасве квалитетни играчи и онда није толико ни битно да ли су тренери Јанковић, Са Пинто, Муслин или Просинечки. Може и Живадиновић да седне на клупу тренера Звезде обзиром да на локалним кабловским телевизијама показује велику забринутост за клуб а и искусан је тренер. На крају, бојим се да наша неслога неће моћи да створи народну Барселону или Реал Мадрид, па ће приватизација бити неминовност а онда ће се знати „ко коси а ко воду носи“. Можда је то најважније у животу па и у спорту.

Бранко Лазић,

9. октобар 2013. год.

Susret premijera Dacica sa bugarskom zajednicom iz Srbije

СУСРЕТ ПРЕМИЈЕРА ДАЧИЋА СА ПРЕДСТАВНИЦИМА БУГАРА ИЗ СРБИЈЕ

премијер Дачић са представницима бугарске мањине у Србији; photo: telegraf.rs / Vlada Srbije

Председник Владе Србије Ивица Дачић 3. октобра се сусрео са представницима Бугара из Србије. Том приликом премијер је изразио вољу Владе да изнађе решења за проблеме са којима се суочава бугарска заједница у Србији. За координирање активности на пољу решавања конкретних проблема са којима се суочавају Бугари премијер је задужио свог саветника Ивицу Тончева, иначе етничког Бугарина који представља својеврсну спону двају народа. Састанку одржаном у Кабинету председника Владе присуствовао је амбасадор Бугарске у Србији Њ.Е. Ангел Димитров који је изразио велико задовољство видљивим помаком у дијалогу о положају Бугара у Србији. Проблеми о којима се говорило на двосатном састанку са саветником Тончевим обухватили су теме наставе на бугарском језику, инфраструктурне проблеме, тешкоће у раду издавачке куће „Братство“, потребу за изградњом нових граничних прелаза са Бугарском, потребу интензивније комуникације локалне са централном влашћу ... Регион у ком живе Бугари махом сконцентрисани у Босилеграду, Димитровграду, Сурдулици и Бабушници представља један од економски најзаосталијих крајева земље и сви су се сложили да је неопходно предузети мере на подстицању инвестиција као и на изградњи инфраструктуре као предуслова економског развоја. Парадоксално је да не постоји адекватна путна мрежа између Димитровграда и Босилеграда или Босилеграда и Сурдулице или да је лакше стићи из Босилеграда у Софију него ли до Ниша закључено је на састанку.

Саветник Тончев је присутне упознао са мерама које су већ предузете по питању омогућавања наставе на бугарском за ученике основне школе у Босилеграду као и о припремним активностима за реализацију пројеката изградње нових граничних прелаза са Бугарском. У Србији, према званичним подацима, живи 18.543 Бугара што чини око 0,27% популације. У општини Босилеград чине апсолутну већину док су у Димитровграду најбројнија етничка скупина. Недавно је Бугарску посетио председник Николић и сматра се да су односи двају земаља у узлазној питањи иако и даље има нерешених питања међу којима су и бугарске критике на рачун положаја Бугара у Србији у чему је предњачила потпредседница Бугарске Маргерита Попова. Састанку у Влади Србије присуствовали су председник Националног савета бугарске националне мањине Зоран Петров, председник општине Димитровград Небојша Иванов, председник општине Босилеград Владимир Захаријев, председник општине Бабушница Саша Стаменковић као и представници бугарских партија у Србији, КИЦ Босилеград и представник Бугара из Баната.

Бранко Лазић,

04.10.2013.

Japansko-kineska neslaganja pred samit APEC-a

Japan i Kina bez dovoljno volje za dijalogom

predsednik Đinping i premijer Abe; photo:asianews.it

Predstojeći samit APEC-a koji treba da okupi lidere iz azijsko-pacifičke regije po svemu sudeći neće okupiti za istim stolom japanskog premijera Abea i kineskog predsednika Đinpinga. Kina ostaje čvrsta u stavu da Japan treba da pokaže veću kooperativnost po pitanju spornih Senkaku ostrva koja kontroliše Japan a na koja pravo polaže i Kina. Ostrva su naročito zanimljiva i zbog činjenice da se u njihovoj blizini nalaze velike rezerve nafte i gasa. Iako su se dvojica lidera nedavno na samitu G20 pozdravili i proćaskali, po svemu sudeći u Indoneziji neće doći do takvog susreta. Štaviše, postavlja se pitanje hoće li se Abe i pojaviti na samitu. Čitavu situaciju prate Sjedinjene Američke Države koje imaju i oko 38.000 vojnika u savezničkom Japanu od kojih veliki broj na ostrvu Okinava u blizini spornih ostrva. Predsednik Obama je najavio prisustvo na samitu APEC-a i svakako da ima interes i želju da približi dve strane koje za sad ne uspevaju da pronađu zajednički jezik.

Premijer Abe se ovih dana nalazi pred velikim izazovima u ekonomskim reformama Japana. Odlučio da od 2014. godine poveća porez na promet sa 5% na 8% ne bi li smanjio veliki javni dug zemlje. Mnogi smatraju da time rizikuje svoju političku karijeru poput nekih prethodnih premijera koji su sličnim potezima doveli do svog silaska sa vlasti. Ipak, Abe je nakon nedavne pobede na izborima za Gornji dom japanskog parlamenta učinio svoju vladu jednom od najstabilnijih u modernom Japanu i upravo bi on mogao sebi da dozvoli prostor za nepopularne poteze koji su svakako neophodni japanskoj privredi.

Branko Lazić, 02. oktobar 2013. god

Izvor: Japan Today