Mirna tranzicija vlasti u Kataru

šeik Hamad i šeik Tamim, stari i novi vladar Katara
iz redova porodice Al Tani, photo: independent

U trenutku u kom brojne arapske zemlje drmaju talasi revolucija i kontrarevolucija mala bogata zalivska država Katar dobila je novog vladara. Šeik Hamad bin Kalifa Al Tani je odlučio da vlast u „petrolejskoj monarhiji“ 24. juna prepusti svom sinu šeiku Tamimu. Šeik Hamad je svog sina već neko vreme pripremao za najviši državnički položaj obzirom da je princ obavlja niz važnih funkcija u zemlji. Šeik Tamim ima 33 godine i od njega se očekuje da nastavi politiku svog oca za kog kažu da neće ostatiti imun na budući razvoj Katara. Prosto, čovek čija porodica vlada Katarom 130 godina i onaj ko je od Katara stvorio moćnu državu Bliskog istoka svakako neće biti „isključen iz političkog života“ ali je i za očekivati da će šezdesetjednogodišnji šeik prepustiti svom omiljenom sinu posao vođenja države u velikom kapacitetu. Može se reći i da je, sada već bivši emir, mudro postupio prepustivši vlast mladim snagama imajući u vidu talase revolucija na Bliskom istoku, ali i činjenicu da je on 1995. godine svrgnuo svog oca sa vlasti.

U ovom času Katar igra veoma važnu ulogu u regionu ali i u svetu. Mala zalivska monarhija poseduje treće rezerve tečnog prirodnog gasa što joj obezbeđuje najveći dohodak po glavi stanovnika u svetu. Katar će biti i domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine, poseduje veliki medijski uticaj posredstvom „Al Džazire“ ali i kompanija poput „Katar ervejza“. U isto vreme Katar vešto balansira između zapadnih saveznika predvođenih Sjedinjenim Državama i „Muslimanskog bratstva“ koje se oseća sasvim prijatno u Dohi. Na kraju krajeva niko nije imun na katarski novac i investicije koje dolaze iz Dohe. Naročito ne u aktuelna krizna vremena.

Branko Lazić,

28. jun 2013. godine

Bezbednosni forum „2BS“ 

na temu „Budućnost NATO partnerstva“

Igor Lukšić na svečanom otvaranju "2BS" foruma,
phot: www.2bs.me

Crna Gora je u periodu od 6. do 8. juna ugostila veliki broj predstavnika vladinih i akademskih institucija koje se bave regionalnom i globalnom bezbednošću. Među učesnicima konferencije održane u Budvi u organizaciji Atlantskog saveta Crne Gore našli su se ministarka odbrane Crne Gore Milica Pejanović Đurišić, dr Šeril Kros i „Džordž Maršal“ centra (College of International and Security Studies), admiral Đorđo Lacio iz NATO pomorske komande (HQ MARCOM), Dan Petre iz „Rumunskog diplomatskog instituta“, Vladimir Božović državni sekretar MUP-a Republike Srbije, profesor dr. Mustafa Ajdin sa Univerziteta „Kadir Has“, general Vilijam Kejsi 36. načelnik Generalštaba vojske Sjedinjenih Američkih Država, ambasador Filip Riker (State Department) i niz drugih stručnjaka iz oblasti spoljne politike i bezbednosti. Od gostiju iz Srbije skupu su prisustvovali i profesori Univerziteta u Beogradu prof. dr Tanja Miščević i prof. dr Dragan Simenuović kao i narodni poslaniik Konstantin Samofalov. Prvi dan foruma bio je posvećen večernjoj sesiji i temi obaveštajnog delovanja u regionu. Tom prilikom su prvi ljudi nekoliko regionalnih obaveštajnih službi izneli stavove da su poverenje i kvalitetne i usaglašene informacije ključ uspešnog informisanja donosilaca političkih odluka.

Forum su 7. juna svečano otvorili šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić i gradonačelnik Budve Lazar Rađenović zajedno sa američkom ambasadorkom Nj. E. Sju K. Braun i predsednikom Atlantskog saveta Crne Gore Savom Kenterom. Igor Lukšić je prilikom svog obraćanja odnos Crne Gore prema NATO-u opisao sledećim rečima: „Članstvo u NATO-u je naša polisa osiguranja“. On je izrazio i spremnost da Crna Gora ostane uz saveznike u Afganistanu i nakon 2014. godine ukoliko to bude potrebno. Prvi zvanični panel na temu „Otvorena vrata NATO-a“ okupio je čelne ljude ministarstava odbrane i spoljnih poslova iz Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine kao i Metjua Roudsa iz „Maršal centra“. Na panelu su iznete teze da je „politika otvorenih vrata“ jedan od uspeha saveza. Konstatovano je da EU i NATO predstavljaju komplementarne integracione procese kao i da Crna Gora predstavlja uspešnu priču u tom kontekstu. Sa druge strane u slučaju Bosne i Hercegovine su prepoznate prepreke u nerešenom pitanju statusa vojne imovine dok je zamenik ministra spoljnih poslova Makedonije Zoran Petrov izrazio žaljenje zbog grčkog blokiranja ulaska Makedonije u NATO. On je konstatovao da je Makedonija rekorder po broju usvojenih akcionih planova za članstvo u NATO-u (MAP) i da trenutno realizuje 14 plan (čekajući dogovor sa Grcima). Crnogorska ministarka odbrane je istakla da je potrebno da se vlast više angažuje u animiranju javnosti kada se radi o integracijama Crne Gore u NATO.

Drugi panel bio je posvećen temi „Postafganistanska partnerstva“ i na njemu su govorili najviši oficiri iz Crne Gore i NATO zemalja. Panelom je moderirala Tanja Miščević. Američki general Kejsi je istakao da moderne vojske pred sobom na početku 21. veka imaju potpuno nove (nekonvencionalne) izazove dok je crnogorski admiral i načelnik Geberalštaba Vojske Crne Gore istakao važnost interoperabilnosti i regionalne vojne saradnje. U tom kontekstu je pomenuo i ABHO centar u Kruševcu. Admiral Samardžić je istakao i činjenicu da građani Crne Gore različito percipiraju NATO i EU posmatrajući NATO kao „svojevrsni bauk“ a EU kao partnera iako su obe organizacije često oličene u istim ličnostima i institucijama.

državni sekretar MUP-a R. Srbije Vladimir Božović na "2BS" forumu, Budva, 7. jun 2013. god.;
photo: www.2bs.me

Treći panel bio je posebno interesantan u kontekstu regionalne stabilnosti i aktuelnog dijaloga Beograda i Prištine. Na panelu „Novi trenutak za Srbiju i Kosovo* - regionalne implikacije“ govorili su Vladimir Božović, Agim Čeku i gosti iz SAD-a ambasador Filip Riker i Januš Bugajski iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Državni sekretar Vladimir Božović je naglasio da stanje na terenu (KiM) nije dobro kao i da suštinski deo dijaloga predstavlja stav Srbije da nije spremna priznati nezavisnost Kosova koje smatra delom svoje teritorije. Istovremeno je izrazio spremnost Srbije za razgovor na sve ostale teme koje se tiču života na Kosovu i Metohiji. Ambasador Riker je pozdravio aktuelni dijalog i naglasio da pitanje srpskog priznavanja kosovske nezavisnosti nije važno u ovom trenutku. On je naglasio da je ključni izazov pred Beogradom i Prištinom uspešnost u implementaciji „Briselskog sporazuma“ i u tome vidi „najslabiju kariku“. Bugajski je tokom svog izlaganja istakao da se Kosovo suočava sa nizom sistemskih problema kakva je veoma izražena korupcija. Za ministra Kosovskih snaga bezbednosti Agima Čekua „Briselski sporazum“ je istorijski i čini da region više ne bude percipiran kao prostor nestabilnosti. On sporazum vidi kao način da se Srbi mirno reintegrišu u Kosovo uz garancije koje predviđa sporazum. Naglasio je da vojna intervencija KBS-a na severu Kosova nikada nije bila opcija. Vladimr Božović je izrazio nadu da priznavanje kosovske nezavisnosti neće postati uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju. U nastavku panela Božović je govorio i o ugroženosti manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji dok je Čeku naglasio da Albanci sa Kosova sprovode „Ahtisarijev plan“. U jednom trenutku ambasador Riker je prekinuo polemiku srpskog i predstavnika kosovskih Albanaca rekavši im da trebaju da se okrenu budućnosti. Interesantno je da je Čeku svoje izlaganje završio rečima da je Srbija izuzetno važna zemlja u regionu i da bez nje nema dogovora u regionu kao i da Kosovo želi da vidi Srbiju u EU i NATO-u.

svečani prijem u organizaciji Ministarstva odbrane
Crne Gore, Tivat, 7. jun 2013. god; photo: 2bs.me

Četvrti panel bavio se temom „Uzdizanje Turske na Balkanu“. Turski uzlagači su osporavali teze o postojanju „neoosmanizma“ ali su se složili da Turska jača svoju meku moć u regionu jugoistočne Evrope. Istaknuta je i 2009. godina i intenziviranje saradnje Turske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Profesor Ajdin je pomenuo i da oko 55% Turaka podržava ulazak Turske u EU ali istovremeno njih 65% smatra da Turska nikada neće ući u EU. Poslednji, peti panel bio je posvećen temi „Odnosi SAD-a i Rusije: Rivalstvo ili partnerstvo?“. Na panelu su učestvovali govornici iz SAD-a i Rusije. Naglašena je „nova svežina“ u odnosima dve velike sile od 1990. godine do danas. Konstatovano je i aktuelno „zahlađenje odnosa“ ali je izražen i stav da nema govora o nekom novom „hladnom ratu“. Dr Nađa Arbatova sa moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose iznela je mišljenje prema kom SAD moraju razumeti Rusiju i njen demokratski razvoj. Ona je ustvrdila i da je predsednik Putin 2001. godine (nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington) ponudio generalnom sekretaru NATO-a Džordžu Robertsonu ulazak Rusije u NATO na šta nije blagonaklono odreagovano na zapadu. Po njenom mišljenju to je dovelo do velikog ličnog razočarenja Vladimira Putina. Ona smatra i da bi ulaskom Rusije u NATO, NATO postao potpuno drugačija institucija. Ambasador Gelbard se složio da Rusija gradi demokratiju i novu tržišnu privredu za šta joj je potrebno vreme ali se nije složio sa ruskim stavovima oko Sirije odnosno oko pristupa rešavanju problema po „jemenskom modelu“ (mirna tranzicija vlasti). Novinar „Komersanta“ Genadij Sisojev smatra da je Rusija spremna da prihvati odlazak Bašara Al Asada ali ne pod aktuelnim (zapadnim) uslovima.

Nakon okončanja petog panela, treći „2BS“ forum je svečano zatvorio predsednik Atlantskog saveta Crne Gore Savo Kentera.

Branko Lazić,

27. jun 2013. godine

Sjedinjene Američke Države posreduju u „odmrazavanju odnosa“ Japana i Južne Koreje

japanski premijer Abe i korejski premijer Hong Von

Prema neimenovanim izvorima američka administracija nezadovoljna zahlađenjem odnosa svojih saveznika iz severoistočne Azije želi da približi Japan i Južnu Koreju čime će se lično baviti državni sekretar Džon Keri na ASEAN forumu na Brunejima 1. i 2. jula. Keri će tu prilku najverovatnije iskoristiti i kako bi izvršio pritisak na Severnu Koreju kojoj će još jednom biti predloženo ukidanje njenog nuklearnog programa. Prošle srede visoki zvaničnici SAD-a, Južne Koreje i Japana susreli su se u Vašingtonu i pozvali Pjongjang da se odlučno okrene denuklearizaciji zemlje.

SAD u Japanu i Južnoj Koreji imaju oko 80.000 vojnika koji zajedno sa vojnicima Japana i Južne Koreje predstavljaju svojevrsni bedem Severnoj Koreji. Jedan od aktuelnih problema na relaciji Tokio – Seul tiče se korejskog nezadovoljstva modernom japanskom interpretacijom ratne istorije. Korejski šef diplomatije Jun Bjung Se je u aprilu otkazao posetu Japanu nakon što su se dvojica japanskih ministara poklonila u hramu Jukusuni u kom su među 2,5 miliona japanskih vojnika sahranjeni i japanski ratni zločinci.

Izvor: Japan Today    

Japanski premijer Abe otvoren za dijalog sa Kinom

Šinđo Abe, premijer Japana
photo: The Epoch Times

Premijer Japana Šinđo Abe iskazao je volju i spremnost za otklanjanje štete nastale usled sporenja Japana i Kine oko ostrva u Istočnom kineskom moru. Poslednjih nekoliko meseci tenzije su spuštene na niži nivo i obe zemlje se trude da pronađu rešenje koje će izbeći eventualni oružani sukob.

Abe je tokom posete Londonu 19. juna 2013. godine otvoreno pozvao Peking na obnavljanje dijaloga iako istovremeno izražava sumnje na mogući intervencionizam (upotrebu sile) kineske strane.

(izvor: japantoday.com)

DINAMIČNI PRELAZNI ROK U LACIJU

Novareti, Perea, Biljia i Anderson

Rimski „nebesko plavi klub“ u ovom trenutku intenzivno radi na dovođenju pojačanja kako bi sezonu 2013/14 dočekao spremniji i jači i kako bi odmah jurišao na trofej Super kupa Italije za koji će se boriti sa Juventusom u prvoj utakmici predstojeće sezone. Predsednik Lotito i Igli Tare zadužen za sastav tima pokazuju spremnost da Petkoviću ojačaju tim kako bi strateg sa prostora bivše Jugoslavije imao veće šanse da nadmaši solidan rezultat iz sezone 2012/13 u kojoj je osvojio Kup Italije direktno eliminisavši gradskog rivala Romu. Upravo Senad Lulić, bosanskohercegovački reprezentativac, koji je „presudio“ Romi nalazi se na meti bogatog Bajerna. Istovremeno „PSŽ“ pokazuje interesovanje za dovođenje Hernanesa za kog je Leonardo voljan dati oko 30 miliona EUR. Suma i te kako primamljiva za vlasnika Lacija koji će, po svemu sudeći, uzeti u razmatranje Hernanesov odlazak. U klub su stigli mladi Perea koji je prethodno igrao za kolumbijski Deportivo Kali, dok je drugo pojačanje iskusni argentinski defanzivac  Diego Novareti koji je u Lacio stigao kao slobodan igrač. Prethodni njegov klub bila je meksička Toluka. Na pragu Lacija je argentinski reprezentativac i vezni igrač Anderlehta Lukas Biljia koji vredi oko 7 miliona EUR i koji je pred potpisivanjem ugovora sa Lacijom.

Na meti Lacija je još nekoliko talentovanih igrača, pre svih Felipe Anderson, mladi vezista Santosa za kog će Lacio morati da izdvoji 10 miliona EUR na čemu Lotito i Tare intenzivno rade. Ostaje da se britanski fond koji je suvlasnik igrača složi sa ponudom Lacija. Poslednjih dana se sve više priča i o mogućnosti da Lacio pojača mladi defanzivac Hajduka Josip Elez za koga Hajduk traži 500.000 EUR obeštećenja. Među potencijalnim pojačanjima su i talentovani argentinski vezista Ezekiel Ćirgiljijano, američki napadač Altidore i srpski defanzivac Vilotić koji se preporodio u Švajcarskoj. Najzvučnije ime koje je dovođeno u vezu sa Laciom je Juventusov napadač Matri vredan oko 11 miliona EUR. U prethodnoj sezoni je postigao 10 golova od kojih 8 na 22 utakmice Serije A.

Fođa potpisuje ugovor za Dubai

Istovremeno, u toku je svojevrsni „egzodus iz Lacija“. Među igračima koji odlaze njih nekoliko ide put engleskog Sanderlenda predvođenog Laciovom legendom Di Kanijom. U Sanderlendu su već prešli Diakite i Kavanda a govori se da bi i Zarate, ukoliko se pronađe kompromis sa Lotitom, mogao u Sanderlend. Fođa je već kao slobodan igrač potpisao za „Dubai kultural sport klub“ dok Baretu i Sahi ističu ugovori krajem juna. Očekuje se da će i iskusni Dijaš napustiti klub i karijeru nastaviti na Bliskom istoku ili ponovo u Brazilu. Lacio po svaku cenu želi da u potpunosti otkupi Kandrevin ugovor ali Kandreva se prvo mora vratiti u Udineze u koji bi mogao, možda i kao deo Kandreving transfera, otići Kozak koji vapi za većom minutažom. Za Kozaka je navodno zainteresovana i Verona koja se najzad vratila u eliitni rang takmičenja. Za iskusnog poljskog štopera Vasilevskog koji trenutno igra za Anderleht zainteresovano je nekoliko italijanskih timova među kojima su Fiorentina, Torino, Sampdorija i Lacio.

I više je nego jasno da je Lotito ove sezone rešio da radi na rekonstrukciji tima. Pojačanja zvuče obećavajuće ali ono što brine jesu potencijalni odlasci Hernanesa i Lulića koje neće biti lako zameniti, osim ukoliko uprava od dobijenog novca veći deo ne uloži u adekvatne zamene. Definitivno sledi „vrelo rimsko leto“.

Branko Lazić,

15. jun 2013.