branko-serbia

Bezbednosni forum „2BS“ 

na temu „Budućnost NATO partnerstva“

Igor Lukšić na svečanom otvaranju "2BS" foruma,
phot: www.2bs.me

Crna Gora je u periodu od 6. do 8. juna ugostila veliki broj predstavnika vladinih i akademskih institucija koje se bave regionalnom i globalnom bezbednošću. Među učesnicima konferencije održane u Budvi u organizaciji Atlantskog saveta Crne Gore našli su se ministarka odbrane Crne Gore Milica Pejanović Đurišić, dr Šeril Kros i „Džordž Maršal“ centra (College of International and Security Studies), admiral Đorđo Lacio iz NATO pomorske komande (HQ MARCOM), Dan Petre iz „Rumunskog diplomatskog instituta“, Vladimir Božović državni sekretar MUP-a Republike Srbije, profesor dr. Mustafa Ajdin sa Univerziteta „Kadir Has“, general Vilijam Kejsi 36. načelnik Generalštaba vojske Sjedinjenih Američkih Država, ambasador Filip Riker (State Department) i niz drugih stručnjaka iz oblasti spoljne politike i bezbednosti. Od gostiju iz Srbije skupu su prisustvovali i profesori Univerziteta u Beogradu prof. dr Tanja Miščević i prof. dr Dragan Simenuović kao i narodni poslaniik Konstantin Samofalov. Prvi dan foruma bio je posvećen večernjoj sesiji i temi obaveštajnog delovanja u regionu. Tom prilikom su prvi ljudi nekoliko regionalnih obaveštajnih službi izneli stavove da su poverenje i kvalitetne i usaglašene informacije ključ uspešnog informisanja donosilaca političkih odluka.

Forum su 7. juna svečano otvorili šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić i gradonačelnik Budve Lazar Rađenović zajedno sa američkom ambasadorkom Nj. E. Sju K. Braun i predsednikom Atlantskog saveta Crne Gore Savom Kenterom. Igor Lukšić je prilikom svog obraćanja odnos Crne Gore prema NATO-u opisao sledećim rečima: „Članstvo u NATO-u je naša polisa osiguranja“. On je izrazio i spremnost da Crna Gora ostane uz saveznike u Afganistanu i nakon 2014. godine ukoliko to bude potrebno. Prvi zvanični panel na temu „Otvorena vrata NATO-a“ okupio je čelne ljude ministarstava odbrane i spoljnih poslova iz Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine kao i Metjua Roudsa iz „Maršal centra“. Na panelu su iznete teze da je „politika otvorenih vrata“ jedan od uspeha saveza. Konstatovano je da EU i NATO predstavljaju komplementarne integracione procese kao i da Crna Gora predstavlja uspešnu priču u tom kontekstu. Sa druge strane u slučaju Bosne i Hercegovine su prepoznate prepreke u nerešenom pitanju statusa vojne imovine dok je zamenik ministra spoljnih poslova Makedonije Zoran Petrov izrazio žaljenje zbog grčkog blokiranja ulaska Makedonije u NATO. On je konstatovao da je Makedonija rekorder po broju usvojenih akcionih planova za članstvo u NATO-u (MAP) i da trenutno realizuje 14 plan (čekajući dogovor sa Grcima). Crnogorska ministarka odbrane je istakla da je potrebno da se vlast više angažuje u animiranju javnosti kada se radi o integracijama Crne Gore u NATO.

Drugi panel bio je posvećen temi „Postafganistanska partnerstva“ i na njemu su govorili najviši oficiri iz Crne Gore i NATO zemalja. Panelom je moderirala Tanja Miščević. Američki general Kejsi je istakao da moderne vojske pred sobom na početku 21. veka imaju potpuno nove (nekonvencionalne) izazove dok je crnogorski admiral i načelnik Geberalštaba Vojske Crne Gore istakao važnost interoperabilnosti i regionalne vojne saradnje. U tom kontekstu je pomenuo i ABHO centar u Kruševcu. Admiral Samardžić je istakao i činjenicu da građani Crne Gore različito percipiraju NATO i EU posmatrajući NATO kao „svojevrsni bauk“ a EU kao partnera iako su obe organizacije često oličene u istim ličnostima i institucijama.

državni sekretar MUP-a R. Srbije Vladimir Božović na "2BS" forumu, Budva, 7. jun 2013. god.;
photo: www.2bs.me

Treći panel bio je posebno interesantan u kontekstu regionalne stabilnosti i aktuelnog dijaloga Beograda i Prištine. Na panelu „Novi trenutak za Srbiju i Kosovo* - regionalne implikacije“ govorili su Vladimir Božović, Agim Čeku i gosti iz SAD-a ambasador Filip Riker i Januš Bugajski iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Državni sekretar Vladimir Božović je naglasio da stanje na terenu (KiM) nije dobro kao i da suštinski deo dijaloga predstavlja stav Srbije da nije spremna priznati nezavisnost Kosova koje smatra delom svoje teritorije. Istovremeno je izrazio spremnost Srbije za razgovor na sve ostale teme koje se tiču života na Kosovu i Metohiji. Ambasador Riker je pozdravio aktuelni dijalog i naglasio da pitanje srpskog priznavanja kosovske nezavisnosti nije važno u ovom trenutku. On je naglasio da je ključni izazov pred Beogradom i Prištinom uspešnost u implementaciji „Briselskog sporazuma“ i u tome vidi „najslabiju kariku“. Bugajski je tokom svog izlaganja istakao da se Kosovo suočava sa nizom sistemskih problema kakva je veoma izražena korupcija. Za ministra Kosovskih snaga bezbednosti Agima Čekua „Briselski sporazum“ je istorijski i čini da region više ne bude percipiran kao prostor nestabilnosti. On sporazum vidi kao način da se Srbi mirno reintegrišu u Kosovo uz garancije koje predviđa sporazum. Naglasio je da vojna intervencija KBS-a na severu Kosova nikada nije bila opcija. Vladimr Božović je izrazio nadu da priznavanje kosovske nezavisnosti neće postati uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju. U nastavku panela Božović je govorio i o ugroženosti manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji dok je Čeku naglasio da Albanci sa Kosova sprovode „Ahtisarijev plan“. U jednom trenutku ambasador Riker je prekinuo polemiku srpskog i predstavnika kosovskih Albanaca rekavši im da trebaju da se okrenu budućnosti. Interesantno je da je Čeku svoje izlaganje završio rečima da je Srbija izuzetno važna zemlja u regionu i da bez nje nema dogovora u regionu kao i da Kosovo želi da vidi Srbiju u EU i NATO-u.

svečani prijem u organizaciji Ministarstva odbrane
Crne Gore, Tivat, 7. jun 2013. god; photo: 2bs.me

Četvrti panel bavio se temom „Uzdizanje Turske na Balkanu“. Turski uzlagači su osporavali teze o postojanju „neoosmanizma“ ali su se složili da Turska jača svoju meku moć u regionu jugoistočne Evrope. Istaknuta je i 2009. godina i intenziviranje saradnje Turske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Profesor Ajdin je pomenuo i da oko 55% Turaka podržava ulazak Turske u EU ali istovremeno njih 65% smatra da Turska nikada neće ući u EU. Poslednji, peti panel bio je posvećen temi „Odnosi SAD-a i Rusije: Rivalstvo ili partnerstvo?“. Na panelu su učestvovali govornici iz SAD-a i Rusije. Naglašena je „nova svežina“ u odnosima dve velike sile od 1990. godine do danas. Konstatovano je i aktuelno „zahlađenje odnosa“ ali je izražen i stav da nema govora o nekom novom „hladnom ratu“. Dr Nađa Arbatova sa moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose iznela je mišljenje prema kom SAD moraju razumeti Rusiju i njen demokratski razvoj. Ona je ustvrdila i da je predsednik Putin 2001. godine (nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington) ponudio generalnom sekretaru NATO-a Džordžu Robertsonu ulazak Rusije u NATO na šta nije blagonaklono odreagovano na zapadu. Po njenom mišljenju to je dovelo do velikog ličnog razočarenja Vladimira Putina. Ona smatra i da bi ulaskom Rusije u NATO, NATO postao potpuno drugačija institucija. Ambasador Gelbard se složio da Rusija gradi demokratiju i novu tržišnu privredu za šta joj je potrebno vreme ali se nije složio sa ruskim stavovima oko Sirije odnosno oko pristupa rešavanju problema po „jemenskom modelu“ (mirna tranzicija vlasti). Novinar „Komersanta“ Genadij Sisojev smatra da je Rusija spremna da prihvati odlazak Bašara Al Asada ali ne pod aktuelnim (zapadnim) uslovima.

Nakon okončanja petog panela, treći „2BS“ forum je svečano zatvorio predsednik Atlantskog saveta Crne Gore Savo Kentera.

Branko Lazić,

27. jun 2013. godine