branko-serbia promo

branko-serbia.blogspot.com

Beogradski bezbednosni forum 2013

BELGRADE SECURITY FORUM 2013

Glavni grad Srbije od 19. do 21. septembra predstavljao je na određeni način „svetsku bezbednosnu prestonicu“ obzirom da je u tom periodu organizovan „Beogradski bezbednosni forum 2013“, skup na kom su učestvovali praktičari i teoretičari iz domena vođenja spoljnih i bezbednosnih politika. Skupu, održanom u hotelu „Hyatt“ prisustvovale su istaknuti zvaničnici brojnih država i međunarodnih organizacija među kojima su se našli i Franko Fratini, nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije i ozbiljan kandidat za poziciju budućeg generalnog sekretara NATO-a, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, Branko Ružić, ministar bez portfelja u Vladi Srbije (zadužen za EU), glavni pregovarač Srbije sa EU Tanja Miščević i Kolinda Grabar Kitarović, pomoćnica Andersa Foga Rasmusena, generalnog sekretara NATO-a. Skup je organizovalo nekoliko nevladinih organizacija iz Srbije (Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku) u saradnji sa Slovačkom atlantskom komisijom (SAC). 

Tim Džuda (moderator) sa učesnicima prvog panela; photo: belgradeforum.org

Pre zvaničnog otvaranja konferencije, organizovani su uvodni paneli akademskih stručnjaka koji su diskutovali na teme transatlantskih trendova. Prisutni su imali priliku da se upoznaju sa zanimljivom statistikom na temu transatlantizma i odnosa SAD-a i evropskih partnera (detaljnije na: www.transatlantictrends.org). Tokom debate su se mogla čuti i mišljenja da SAD gube interesovanje za Evropom i da svoju pažnju usmeravaju ka Aziji ali su se istovremeno mogli čuti i demantiji tih tvrdnji uz opasku da su transatlantski odnosi i dalje američki prioritet. „IPSOS“ je prezentovao rezultate svojih istraživanja iz kojih su se mogli prepoznati trendovi opadanja i rasta podrške javnog mnjenja u Srbiji prema EU i NATO-u koji i dalje uživa relativno nisku podršku u Srbiji obzirom na dešavanja iz 1999. godine. Ipak, konstatovano je i da mnogi smatraju korisnim dobre odnose sa NATO-om i ujedno je uočeno da srpska javnost i dalje percipira NATO i EU kao udaljene sisteme uprkos činjenici da im je većina članstva zajednička. Istraživanje je pokazalo i da građani Srbije najčešće izjavljuju da je Rusija najveći donator u Srbiji iako su to u stvarnosti EU i njenje članice pojedinačno tj. na bilateralnom nivou. 

Ostojić, Gorani i Ivanović;photo: belgradeforum.org

U nastavku konferencije prisutna publika imala je priliku da čuje razmišljanja na teme evropskih integracija, jačanja bezbednosne saradnje u okvirima „OEBS“-a, uloge države na planu jačanja ravnopravnosti polova. Posebne sesije bile su organizovane na teme međunacionalnog pomirenja, sajberbezbednosti na Zapadnom Balkanu, EU meiteranske politike i odnosa Beograda i Prištine. Veliku pažnju prisutnih privukao je panel koji se bavio odnosima Beograda i Prištine. Na tom panelu su se mogla čuti mišljenja predstavnika albanske javnosti sa Kosova i Metohije kao i dela predstavnika srpske javnosti u čije ime su govorili Oliver Ivanović i Zoran Ostojić. Ivanović je istakao potrebu za jačom komunikacijom ministara iz Beograda (Vlade Srbije) sa lokalnim stanovništvom u pokrajini kako bi im bilo jasnije šta je dogovoreno u Briselu u pregovorima dvojice premijera uz posredovanje EU. Leon Malazogu (Democracy for Development, Priština) izneo je stav da je primarni nacionalni interes Srbije priznavanje Kosova (očito da j Malazogu aludirao na svojevrsno „račšišćavanje računa“ ali iz potpuno drugačije-rasterećene vizure koju imaju Priština i kosovski Albanci) dok je Dukađin Gorani (Liberal Democratic Institute, Priština) istakao da aktuelne vlade iz Beograda i Prištine imaju za zadatak i cilj potpisivanje trajnog sporazuma na relaciji Beograd – Priština. 

dr Karimi tokom izlaganja na BSF-u 2013; photo: belgradeforum.org

Jedan od najzanimljivijih panela bio je večernji panel kojim je moderirao Boško Jakšić i koji je ugostio Dr Sejeda Vahida Karimija iz Irana koji je prisutnima govorio o tome kako Iran vidi i objašnjava svoje nuklearne ambicije naspram zapadnih zemalja. On je insistirao na mirnodopskim namenama konkretnog programa i upitao zbog čega je Iran uskraćen na to pravo oštro isključivši bilo kakve vojne motive pri razvoju iranskog nuklearnog programa.

učesnici panela posvećenog budućnosti Balkana i EU; photo: begradeforum.org

Poslednjeg dana konferencije diskutovalo se na teme energetske bezbednosti, korupcije, izazovima koji su pred NATO-om ... Završni panel bio je posvećen budućnosti Balkana (The Balkans 2020) na kom su govorili, između ostalih, Goran Svilanović, Borist Tadić i Franko Fratini uz moderiranje profesora Žaka Rupnika (CERI). Fratini je apostrofirao potrebu za stvaranje političke unije na nivou Evrope jasno istakavši potrebu za stvaranjem jače političke veze u oblastima spoljne i bezbednosne politike na starom kontinentu. U evropskim izborima koji će biti održani 2014. godine vidi „zlatnu priliku“ za jačanje evropskih veza. Goran Svilanović je sa pozicije nekoga ko se bavi regionom na multilateralnom nivou (RCC) istakao potrebu za kritičnom masom energije koja će region odvesti u pravcu saradnje i napretka dok je bivši predsednik Srbije Boris Tadić istakao da je liderstvo važno u pokretanju zemlje ali da je ključno imati viziju i stremiti ka cilju kao društvo u celini. On je govoreći o EU rekao da ako EU nije prisutna na Balkanu, Ukrajini ili južnom Kavkazu, onda će na te prostore doći neki drugi igrači.

Nakon završnog panela, priliku da se obrate prisutnima ponovo su imale Maja Bobić (EPUS), Sonja Stojanović Gajić (BCZBP) i Sonja Liht (Belgrade Fund for Political Excellence) koja je svečano zatvorila treći „Beogradski bezbednosni forum“.

Branko Lazić,

novembar 2013. god.

Ujedinjeni Arapski Emirati (profil)

УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ

Абу Даби

Уједињени Арапски Емирати представљају младу, али већ данас развијену и напредну блискоисточну државу. Некадашњи простор држава труцијала, које су биле под британском управом и заштитом, стиче независност 1971. уједињавањем шест емирата (Абу Даби, Ајман, Ал Фуџаирах, Шарџах, Дубаи и Ум ал Кајваин) од тадашњих девет држава труцијала. 1972. придружује им се и седми емират Рас ал Кајма. Предвођена највећим емиратом Абу Дабијем (86% територије Емирата) новонастали савез монархија убрзо постаје лидер у региону захваљујући великом приливу новца и технологија од продаје нафте које Емирати имају у великим количинама (седме светске резерве; 97,8 милијарди барела). Прагматизам лидера ове мале федерације учинио је Емирате у многим областима лидером у Заливу, како на политичком, тако и на економском пољу. Емиратима доминирају две владарске династије, династија Ал Нахајан из Абу Дабија и династија Ал Мактум из Дубаија.

ТЕРИТОРИЈА И СТАНОВНИШТВО:

Површина: 83.600 km²

Положај: југозападна Азија (југоисток Арабијског полуострва)

Границе: Саудијска Арабија (457 km) и Оман (410 km)

Популација: 5.473.972 становника (јул 2013. године)

Главни град: Абу Даби

Етничка структура Емирата је врло коммплексана и ради се о веома хетерогеној популацији. Аутохтоно арапско становништво Емирата чини свега 19% становништва, док остали арапи и Иранци чине 23% становништва. Заправо најбројнија популација у Емиратима јесу досељеници из јужне Азије који чине чак 50% становништва ове земље. Преосталих 8% чине досељеници са Запада и из источне Азије. Свега 20% становника имају држављанство УАЕ-а (податак из 1982. године)

Дубаи

У религијском погледу у Емиратима доминира муслиманско становништво које чини чак 96% становништва Емирата (16% шиити). Остатак становништва (4%) чине махом хришћани и хиндуси.

Званичан језик Емирата је арапски, али се може комуницирати и на персијском, енглеском, хиндуу и урдуу.

ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ:

Облик уређења: ФЕДЕРАЛНА ДРЖАВА

Уједињене Арапске Емирате чини укупно седам монархија: Абу Даби, Ајман, Ал Фуџаирах, Шарџах, Дубаи, Ум ал Кајваин и Рас ал Кајма.

Облик владавине: sui generis држава сачињена од монархија на челу са председником.

Шеф државе: председник Калифа бин Зајед ал-Нахајан  

(од 3. новембра 2004. године)

председник (емир) Калифа, photo: luxuo.com

Емирати представљају специфичну федералну државну творевину с обзиром да је чини седам монархија. Председник Уједињених Арапских Емирата је емир Абу Дабија, док је председник владе Емирата емир Дубаија. Актуелни шеф државе, шеик Калифа налази се на положају председника од 2004. године када је на датом положају наследио свог оца шеика Заједа, „оца Емирата“. Премијер и уједно и вице-председник Емирата је шеик Мухамед бин Рашид ал-Мактум који државничке дужности обавља од 2006. године власт у емиратима и на нивоу федерације је наследна. Колективни орган власти – Федерални врховни савет даје основне смернице у вођењу земље. У Федералном врховном савету се налазе сви монарси Емирата, с тим да само емири Абу Дабија и Дубаија располажу правом вета.

Законодавна власт у Емиратима званично је у рукама Федералног националног савета (Маџлис ал-Итихад ал-Ватани). Ипак, ради се пре свега о саветодавном телу, док је ефективна власт и даље сконцентрисана у рукама монарха, иако има тенденција да се ојача парламентарна улога. Последњи парламентарни избори на којима је право гласа имало 129.274 становника УАЕ-а одржани су 24. септембра 2011. године. 20 чланова скупштине именују емирати док се додатних 20 бира на парламентарним изборима. Политичке партије су забрањене у Емиратима.

ПРИВРЕДА:

Бруто друштвени производ (GDP ppp): 275,8 милијарди US$ (2012)

Годишњи раст БДП-а: 3,9% (2012)

Структура БДП-а:

Пољопривреда: 0,8%

Индустрија: 56,0%

Услуге: 43,2%           (2012)

Доходак по становнику (ppp): 49.800 US$ (2012)

Вредност извоза: 300,9 милијарди US$

Вредност увоза: 220,3 милијарде US$ (2012)

Национална монета: емиратски дирхам (AED)

Приврда Емирата у великој мери зависи од послова са нафтом, али последњих година су начињени озбиљни помаци на њеном диверсификовању и данас нафтни сектор креира „свега“ 25% БДП-а Емирата. Власт улаже велика средства у инфраструктуру и креирање радних места, а од 2004. године воде се и преговори са САД-ом о потписивању споразума о слободној трговини. Велики број страних инвестиција привучен је стварањем слободних трговинских зона у којима је страно власништво стопроцентно уз ослобађање од свих пореза. Светска финансијска криза задала је велики ударац Емиратима, а нарочито Дубаију који је пуно инвестирао у послове са некретнинама. Ипак, након емитовања државних обвезница у вредности од 20 милијарди долара које је највећим делом откупио Абу Даби и давањем позајмице од 10 милијарди долара, такође из Абу Дабија, Дубаи и његова привреда почињу да се оправљају.

Бранко Лазић, новембар 2013. год

извор: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ae.html

Pariz i njegov sjaj

Pariz i njegov sjaj       

Glavni grad Francuske smešten na severu zemlje okužen prostranim poljima koja ga dele od obala Atlantika, uz Kairo, predstavlja najdinamičnije mesto koje sam imao priliku do sada posetiti. Grad sa oko 17 miliona stanovnika, iako centralna zona broji svega 2,2 miliona Parižana, predstavlja jednu od najvećih metropolitenskih oblasti sveta. Pariz je izuzetno živ i dinamičan grad i teško da se može reći da Pariz ikada miruje. Rekoše nam da u Parizu nije (turistička) sezona od 1. do 15. februara kada Parižani kupuju na brojnim rasprodajama dok ostali dani pripadaju rekama turista iz svih krajeva sveta. U gradu se mogu sresti pripadnici svih svetskih rasa počev od indoevropljana preko Francuza afričkog i arapskog porekla pa sve do brojnih Kineza kojih po određenim procenama ima preko dva miliona u Parizu. Zanimljivo je da još uvek nije zabeležen smrtni slučaj među Kinezima pa se kalkuliše sa ogromnim prilivom ilegalnih kineskih migranata u „grad svetlosti, umetnosti i ljubavi“.

Pariz je s pravom „grad svetlosti“ jer poseduje prelepe građevine i ispunjen je istorijom koju su stvarali vladari iz burbonske i orleanske dinastije ali i, za mnoge Francuze veliki i značajni vladar, Napoleon Bonaparta kao i Napoleon III kom Francuzi duguju zahvalnost za današnju arhitekturu Pariza, grada bulevara. Prilikom posete Parizu neophodno je pogledati Ajfelov toranj sa Trokadera a ako ste strpljivi i popeti se na parisku atrakciju broj jedan. Toranj sagrađen 1889. godine povodom svetske izložbe fascinira svojom arhitekturom i visinom od 324 m. U Parizu treba osetiti i atmosferu umetničkog i uzavrelog Monmartra na koji se nadovezuje još dinamičniji Pigal. Pariz je prosto čaroban grad u kom je skoncentrisan spoj kultura koje Pariz čine jednom od najznačajnijih svetskih metropola. Konkord sa prelepim obeliskom i Luvrom na koji ne treba trošiti previše reči predstavljaju prostor koji zaslužuje veliku pažnju. Pariz je prosto rečeno carski grad, grad prelepe arhitekture i glamura oličenog u megalomanskim arhitektonskim poduhvatima Luja XIII, Luja XIV, Napoleona Bonaparte, Rišeljea, Napoleona III ali i modernih francuskih vladara. U Parizu se može videti i moderno arhitektonsko čudo posvećeno nekadašnjem francuskom predsedniku Žoržu Pompiduu kao i pariski siti poznat kao „La defans“.

pogled sa "Monmartra", photo: Branko Lazic

Grad, odnosno administrativno jezgro, opasan je periferikom, auto putem na kom vas mogu zadesiti velike gužve u određenim delovima dana pa bih preporučio korišćenje 14 linija metroa koji funkcioniše besprekorno. Rekoše nam da izbegavamo gužvu na metro stanici „Šatele“ kao i na i Pigalu obzirom na moguće susrete sa džeparošima koje svaki veliki grad pa i Pariz ima u velikom broju. Zanimljivo je da najveći broj Parižana živi izvan pojasa oko periferka i da je i u tim delovima grada kvadrat izuzetno skup i košta oko 8.000 EUR. 

arhitektura starog Pariza (pre promena koje je
u ostatak grada uneo Napoleon III)

Ako želite stan na Monmartru moraćete izdvojiti oko 15.000 EUR za m². Najskuplji kvadrat u Parizu je na obalama Sene u okolini Latinske četvrti u kojoj je i Univerzitet Sorbona i oko Notr Dama na putu ka Ajfelovom tornju i svakako na bulevaru „Šanzelize“ dugom 1,9 km na kom ne žive vlasnici stanova već ih izdaju za basnoslovne sume novca. U tom delu grada ćete videti najskuplje radnje poput „Luj Vitona“ i „Živanšija“ a u njihovoj blizini su i ekskluzivne radnje francuskih auto giganata Renoa i Pežoa. Nešto dalje u okolini Konkorda videćete i, po mnogima, najlepšu zgradu Pariza parisku operu kao i „Olimpiju“ u kojoj su nastupale najveće muzičke zvezde sveta među kojima je bila i Olivera Katarina sa svojih 70ak nastupa u „Olimpiji“. Na Pigalu ćete moći videti i, ukoliko ste na vreme rezervisali kartu, posetiti čuveni kabare „Mulen Ruž“. Jedna od lepota Pariza je i carska Palata Versaj koja oduzima dah svojom megalomanijom kojoj je kumovao Luj XIV. Palata je nekada imala oko 1.400 fontana a danas ih ima oko četrdesetak. Prilika da se prošetate sobama Luja XIV i njegovih najbližih podanika je poseban doživljaj. U Versaju možete videti i salu sa ogledalima u kojoj je zvanično okončan Prvi svetski rat.

Versaj, photo: Branko Lazic

O Parizu i njegovim lepotama može se govoriti dugo ali da bi se o Parizu moglo govoriti na pravi način potrebno ga je dobro upoznati. Ja sam zadovoljan svojom prvom posetom Parizu i nadam se da sam uspeo da prenesem bar deo prelepe magije i šarma „grada svetlosti i ljubavi“.

Branko Lazić, 03.11.2013.

Saradnja srpske i austrijske policije

MUP Srbije dobio dve termovizijske kamere od Austrije

 

Držаvni sekretаr Vаnjа Vukić razgovarao je sa generalnim direktorom Sаveznog MUP-u Austrije Konrаdom Koglerom, između ostalog, i o suzbijanju ilegalne migracije. Specijalne kamere koje su dobijene biće postavljene na granici između Srbije i Makedonije Držаvni sekretаr Ministаrstvа unutrаšnjih poslovа Republike Srbije Vаnjа Vukić, sа sаrаdnicimа, rаzgovаrаo je dаnаs u Beču sа generаlnim direktorom Jаvne bezbednosti Sаveznog ministаrstvа unutrаšnjih poslovа Austrije Konrаdom Koglerom.

 

 

Sаgovornici su nа sаstаnku iskаzаli zаdovoljstvo dosаdаšnjom sаrаdnjom dvа ministаrstvа i policijskih službi Austrije i Srbije. Držаvni sekretаr Vаnjа Vukić zаhvаlio je Sаveznom MUP-u Austrije nа dosаdаšnjoj podršci reformskim projektimа implementirаnim u MUP-u Srbije. Rаzgovаrаno je i o unаpređenju sаrаdnje u oblаsti suzbijаnjа ilegаlnih migrаcijа, nаsiljа nа utаkmicаmа, borbe protiv orgаnizovаnog kriminаlа i drugim bezbednosnim аspekаtimа od interesа dveju držаvа.

U interesu suzbijаnjа ilegаlnih migrаcijа preko grаnice, Sаvezno ministаrstvo unutrаšnjih poslovа Republike Austrije uputilo je MUP-u Srbije nа korišćenje dve termovizijske kаmere, koje će biti postаvljene nа grаnici između Srbije i Mаkedonije, gde je učestаlost ilegаlnih prelаzаkа nаjvećа. Ovа аktivnost reаlizuje se u okviru trilаterаlnog “Memorаndumа o rаzumevаnju o unаpređenju sаrаdnje u oblаsti unutrаšnjih poslovа”, koje su potpisаle Srbijа, Austrijа i Mаđаrskа. Sаstаnku je prisustvovаo i sаvetnik predsednikа Vlаde Republike Srbije zа nаcionаlnu bezbednost Ivicа Tončev.

Tekst preuzet sa http://www.telegraf.rs/vesti/864851-mup-srbije-dobio-dve-termovizijske-kamere-od-austrije