EU Leaders Grant Serbia Candidate Country Status

European integrations of Serbia, an ongoing process for the last nine years, has reached very important level after European Council decided to grant Serbia EU membership candidate status this March. The Council’s decision proved that Serbia has fulfilled major tasks delivered to Belgrade in previous years. With the candidate status Serbia opens new era in its relations with EU. Serbia will become partner country present and active in the EU forums.  Serbian representatives already participated in the session of the EU Military Committee. March 22 is very important date for Serbia having in mind that on that day Board of Directors of the European Defense Agency (EDA) will meet in Brussels making decision in regard to the beginning of negotiations on the Serbian Defense Ministry’s membership in the Agency. EDA membership will contribute to Serbia’s further security reforms no doubt. It will enable Serbia to access funds for research and development of its defense industry, as well as to continue building of its new defense system. It will be confirmation that Serbia is on the right way. That definitely includes the Common Security and Defense Policy (CSDP) integrations as a step towards full EU membership of Republic of Serbia.    

(Published in The Euro Atlantic Quarterly - Bratislava)

Branko Lazic,

March, 2012

ОДНОС ПРЕМА ЈАВНИМ ПОВРШИНАМА

оштећења на аутобуском стајалишту у Убу

Начин на који се људи и држава опходе према заједничким добрима представља огледало народа и његовог "практичног патриотизма". Начин на који бринеш о свом окружењу односно улици којом ходаш, аутобусом којим се возиш и тргу којим ходаш, паркингу на који паркираш возило заправо пуно говори о томе какав је ментални склоп и каква је култура заједнице којој припадаш. Нажалост, ми се не можемо похвалити израженим поштовањем према ономе што није у нашој директној својини. Брига нас за улицу, травњак, ходник, тротоар јер то није наше, а заправо јесте и те како. Тај тротоар и улица су нешто што користимо сваког дана и уколико су они запуштени и наш живот је неквалитетнији и небезбеднији. Нажалост, мало је оних који су тога свесни. Истовремено, већина људи који оду из Србије у Немачку или неку другу западну земљу изражавају дивљење према реду и дисциплини које тамо поштују. У Србији то не чине. Зашто? Јер у Србији можемо све и она нас разуме. Ипак, не схватамо да таквим односом уништавамо Србију и њене лепоте. Бацити паклицу цигарета на јавну површину није дозвољено у Немачкој. На крају крајева кажњиво је. У Србији једноставно не размишљамо ни о казни ни о последици. Смеће се баца у "слободном стилу" али за то нису криви само "преслободни" грађани већ и систем у целини. Да би се правила поштовала мора се показати да постоје санкције за њихово непоштовање. У том случају је разумљиво али не и оправдано понашање просечног становника Србије. Бацити папир на улицу, паркирати укосо и блокирати целу коловозну траку, дахтати човеку изнад главе у реду у пошти или банци ... Све то је дозвољено јер систем то не санкционише. Разлога је пуно али оправдања су углавном бесмислена јер нема оправдања за легализовање анархије. Немаштина може послужити као "оправдање" за апатију и немар али основно васпитање и култура не зависе од дубине нечијег џепа већ од његовог одгајања. Искрено се надам и верујем да смо ипак у стању да будемо културни и цивилизовани. 

Ми живимо у малом лепом месту. Мало и лепо место има један проблем а то је да нико ни са ким не жели да се замера и сви све познају. То је лепо, али није лепо да због тога оправдавамо хаос који нам прети и у ком живимо већ доста дуго. То што некоме кажете да није у реду да се бахати и да је ред бољи и за њега и за нашу општу сигурност није уперено против њега. Напротив, тај став говори у прилог свих и чини нас једнакијима него што смо једнаки у оном материјалном домену. Бар ту једнакост можемо обезбедити људима. Конкретно у Убу али и у целој нашој земљи има низ нелогичности када се ради о лошем односу према јавним површинама. Оне су ничије и свачије а у суштини су остављене ни у чијој надлежности што неретко доводи до њиховог беспотребног пропадања. Као први пример ћу навести стајалишта за аутобусе. Изграђена су лепа и модерна стајалишта што је за похвалу. Оно што није за похвалу је чињеница да су та иста стајалишта неколико дана по њиховом постављању уништена и изломљена. Питам се коме то смета и у чијем је то интересу? Сигурно није у интересу оне нормалне ћутљиве већине која по дефиницији не реагује на угрожавање својих права. Затим, неретко долази до оправданих и неоправданих прекопавања улица. Проблем је у томе што се често догађа да се у "зборнику надлежности" задаци и обавезе игноришу па нам улице предуго чекају бетон и асфалт а деца морају на коловоз и тиме им се животи угрожавају. Због чега? Због  недовољно јасних правила игре или наше урођене опуштености по систему "лако ћемо". Од Европске уније добијемо модерне контејнере у којима уместо папира и пластике заврши пепео. Због чега толико самодеструкције и чему инат када ћемо напакостити само себи и затворити врата за сваку даљу сарадњу? Јавна површина је и улица којом треба да се неометано обавља саобраћај. Но, ако ја "преслободан" паркирам укосо блокираћу улицу али знајући да ме нико неће санкционисати, могу опуштено наставити пешице тамо где сам кренуо. И тако даље ... 

Новом тргу на самом почетку недостаје плоча коју
би што пре требало поставити

Проблема је превише а решења су пред нама само је потребно поштовати систем не због државе, политичара или ЕУ, већ због нас грађана и наше сигурности. Анархија неће донети никакву слободу осим хаоса који одговара само појединцима док "пасивна већина" ћути и трпи. Докле тако? Време је да се уведе ред који ће подразумевати да систем функционише и да га грађани поштују. "Ни по бабу ни по стричевима" и онда нећете морати да одете у Немачу да бисте рекли: "Види како су цивилизовани, не трубе ти на пешачком и не бацају папириће по улици". Србија и Уб се морају поштовати управо спремношћу на одрицање од "апсолутне слободе" и хаоса који је дугорочно посматрано велика опасност за несметано функционисање већ "раштимованог система". Потребно је дотегнути шрафове и показати добру вољу. За већину ствари о којима сам говорио довољно је само показати поштовање и љубав према свом месту и према својој земљи. Сасвим довољно за добар почетак. 

Бранко Лазић, јануар 2013.

RIMSKI NEBESKO PLAVI

Jedan od najpoznatijih i ujedno i nakontroverznijih svetskih fudbalskih klubova je klub čiji igrači brane svetlo plave  boje u jednom od najstarijih svetskih gradova. Radi se o rimskom Laciju klubu koji je osnovan 1900. godine na inicijativu Luiđija Biđiarelija rimskog sportiste. Prvo ime kluba bilo je Societa Podistica Lazio i radi se o najstarijem rimskom fudbalskom klubu. Fudbalski ogranak sportskog društva zvanično je nastao  1910. godine.iako klub prvu prijateljsku utakmicu igra protiv Virtusa 1902. godine. Kao simbol Lacija izabran je orao koji simbolizuje rimske legije a za boje kluba su izabrane boje grčke zastave odnosno olimpijske boje (plava i bela). Prva klubska igračka legenda bio je Silvio Piola koji predvodi Lacio u prvoj Seriji A 1929. godine. U predratnom periodu Lacio najveći uspeh ostvaruje 1937. godine kada je osvojio vicešampionsku titulu. 1958. godine, nakon serije rezultatskih oscilacija, Lacio osvaja prvi trofej odnosno Kup Italije. Tri godine potom klub će se obresti u Seriji B da bi se ubrzo ponovo vratio u elitni rang takmičenja koji ponovo napušta 1971. godine. No, "nebesko plavi" se ekspresno vraćaju u Seriju A i u sezoni 1973/74 osvajaju svoju prvu šampionsku titulu! Skudeto osvaja ekipa predvođena legendarnim napadačem Đorđom Kinaljom (nastavio karijeru u SAD braneći boje Njujork Kosmosa za koji je postigao 193 gola) i kapitenom Đuzepeom Vilsonom. Prvi trener šampion na čelu Lacija bio je Tomazo Maestreli. Na žalost tragična smrt trenera Maestrelija i igrača Re Čekonija kao i odlazak Kinalje Lacio sklanjaju daleko od vrha Serije A. Krajem 1970ih svetla tačka u Laciju je Bruno Đordano koji je 1979. godine bio najbolji strelac Serije A. 1980e godine ostaju upamćene po velikom broju skandala sa nameštanjima utakmica koji su Lacio koštali bodova i često ga vodili u Seriju B. 1988. godine Lacio se vraća u Seriju A iako je svega dve godine ranije bio na neslavnom pragu Serije C! Tada otpočinje stabilizacija kluba na čelu sa Đanmarkom Kaljerijem koji će 1992. godine klub predati na upravljanje Serđu Kranjotiju, italijanskom biznismenu koji će Lacio odvesti ponovo u vrh italijanskog i svetskog fudbala. U Lacio dolaze afirmisani strani fudbaleri Nemac Ridle,  Englez Gaskojn, Holanđanin Vinter ...

Već u sezoni 1994/95. Lacio postaje vicešampion predvođen trenerom Zemanom. Kranjoti investira velike sume novca u dovođenje vrhunskih odnosno afirmisanih fudbalera. Već afirmisanim igračima poput Kaziragija, Sinjorija, Di Matea i Fuzera prudružuju se zvezde poput Verona, Jugovića, Mihajlovića, Krespa, Bokšića, Simeonea, Ravanelija, Vierija ... Lacio stvara i fudbalske veličine poput Nedveda, Salasa, Neste, Poborskog, Markeđanija, Kouta, Konseisaoa ... Rezultatska kruna stvaranja, po mnogima, prvog svetskog "super tima" je osvajanje drugog skudeta u istoriji kluba u sezoni 1999/2000! U prethodnoj sezoni Lacio osvaja i evropski trofej odnosno poslednji UEFA Kup kupova. Ovim trofejima trener Erikson u tim godinama pridodaje i Kup Italije 1998. i 2000. kao i Super Kup 1998. i 2000. Osvojena je tripla kruna 2000. i Super kup Evrope 1999. pobedom nad "Fergusonovim đavolima". Moćni Lacio u tim trenucima u svojim redovima ima zvezde kakve su Marselo Salas, Roberto Manćini, Alen Bokšić, Fabricio Ravaneli, Diego Simeone, Dejan Stanković, Đuzepe Pankaro, Đuzepe Favali, Anđelo Peruci, Luka Markeđani, Huan S. Veron, Paolo Negro, Nestor Sensini ... 

U narednim sezonama Lacio je takođe u vrhu Serije A ali finansijski teret vođenja kluba postaje sve veći i Kranjoti 2002. godine gubi kontrolu nad vođenjem kluba što je izazvano i lošom finansijskom situacijom u njegovoj kompaniji "Ćirio". Klub napuštaju legende poput Neste, Stankovića, Mihajlovića, Krespa ... Odlaze i "promašene investicije" među kojima su i skupo plaćene zvezde Primere Gaicka Mendieta i Klaudio Lopez. Nakon okončavanja prinudne bankarske uprave klub u 2004. preuzima Klaudio Lotito. Treba napomenuti da Lacio u sezoni 2003/04 osvaja Kup čiji trofej podiže tadašnji kapiten Đuzepe Favali dok je trener legenda kluba Manćini. Usledio je egzodus zvezda od kojih su mnoge pokazale razumevanje za krizu u klubu koji ih je digao da najvećih fudbalskih visina. Lacio od 2004. praktično ostaje bez zvezda u timu. Ostaju igrači poput Liveranija, Manfredinija, Mucija i Oda. U klub dolaze igrači "manjeg kalibra" kakvi su Kribari, Sivilja, Roki, Pandev, Behrami, Mudingaji, Kolarov ... Ipak, oni pokazuju veliku volju i trud braneći dres rimskog kluba koji se ponovo našao u finansijskoj i rezultatskoj krizi. I pored niza teškoća Lacio beleži solidne rezultate od kojih je najslabiji sredina tabele. Klub je zaigrao i u Ligi šampiona! Lotito nailazi na, neretko, opravdano nerazumevanje navijača koji očekuju ozbiljnija ulaganja u klub i povratak na stare staze velike slave. 

Iako su mnogi gubili veru u Lotitovo vođstvo Lotito je već devet godina vlasnik kluba i poslednjih nekoliko sezona klub se ponovo vraća u vrh Serije A. Ekipa predvođena Delijom Rosijem osvaja kup 2009. godine a njegov naslednik Balardini osvaja i Super Kup u Pekingu 2009. Ipak, loš start sezone će ga koštati trenerske pozicije na kojoj ga nasleđuje odlični Edi Reja koji stvara Lacio u kom briljiraju igrači poput Ernanesa, Ledezme, Rokija, Zaratea i Maurija. Mnogi od njih u klub dolaze u "Rosijevoj eri" kada je Lotito počeo da "profitira" u Laciju. Danas Lacio vodi švajcarski strateg poreklom iz BiH Vladimir Petković koji je mnoge iznenadio fenomenalnim rezultatima "nebesko plavih". Na polusezoni 2012/13 Lacio je drugi na tabeli, najbolji u grupnom delu Lige UEFA i stigao je u polifanele Kupa Italije. Rezultat ekvivalentan Eriksonovim bilansima! 

Najveća zvezda današnjeg Lacija je preporođeni nemački napadač Miroslav Kloze koji brijira u Rimu zajedno sa Ernanesom, Ledezmom, Maurijem, Marketijem i ostalim "legionarima" iz Rima. Na žalost, u ovim trenucima klubu preti oduzimanje bodova zbog skandala sa nameštanjima dve utakmice u jednoj od prethodnih sezona. Kao da se istorija ponavlja, no čak i da se ponovi može se očekivati i novi povratak Lacija u vrh Serije A u kojoj mu je mesto i po tradiciji ali i po ugledui i timu i energiji koju taj odlični tim poseduje. FORZA LAZIO!

Branko Lazić, januar 2013.    

УБ ЗА БЕОГРАД КАО 

МЕДЛИНГ ЗА БЕЧ

Општина Уб својим положајем и питомим крајоликом, ако изузмемо динамични рударски североисток општине, има потенцијал да постане оно што је Медлинг за Беч. Ради се о градићу надомак престонице који представља својеврсно предграђе у ком се мирно и квалитетно живи. Предуслови за такав статус Уба су релативна близина Београда, добра путна инфраструктура, квалитетан друштвено-културни амбијент и још по нешто. Уб одређене услове испуњава док одређене тек треба да испуни не би ли постао београдски Медлинг. Треба имати у виду да београдски Медлинг пре могу бити Умка, Обреновац или Лазаревац али, уз дужно поштовање тих општина, не видим тај мир и лепоту коју успешним пословним људима може да пружи Уб. 

Уб са својих тридесетак хиљада становника и претежно руралном популацијом која свакодневно гравитира ка урбанизованој варошици има шта да понуди људима из престонице. Поред мира и лепоте самог места, Уб поседује и велелепну цркву чија је изградња недавно окончана. Надомак Уба налази се манастир Докмир, а у селу Паљуви смештено је вештачко језеро које са убским ловно-туристичким капацитетима "Фазанерија" представља атрактиван амбијент за оне који траже мир бавећи се ловом и риболовом. На педесетак километара од Београда Уб је исто тако удаљен и од Шапца а до Ваљева га дели дупло мања раздаљина. Могло би се рећи да је добро позициониран. Изградња ауто пута од Београда ка Чачку Уб ће учинити знатно ближим Београду у који ће се моћи стићи и за мање од пола сата вожње. Отварање површинског копа у Радљеву и околним убским селима учиниће Уб центром рударства у Србији што ће неминовно водити и ка подизању стандарда у општини а и самој урбанизацији вароши чија ће популација кренути ка бројци од око 10.000 становника. 

Но, шта то Уб треба још да испуни не би ли заиста постао београдски Медлинг?Поред добрих путних веза и раста привредног потенцијала који може Уб учинити и београдском општином (вољом Убљана или не) Убу су неопходни одређени садржаји да би постао атрактиван за живот урбаних и динамичних људи који траже мир али и квалитетан живот у мањем месту. Тај квалитет подразумева квалитетно здравство које би подразумевало и изградњу омање болнице, затим квалитетан културни живот који би поред позоришта и галерије захтевао и модеран биоскоп. Уб већ има спортску дворану што је аргумент у прилог статусу атрактивног "предграђа". Варош има улепшано језгро али потребно је развити возачку културу у којој ће се знати ред када се ради о паркирању и возачкој комуникацији. Убу је потребан и ресторан у ком ће се јести и лазање и паста а не само "Карађорђева". На том плану већ има помака. Уколико Уб почне расти и урбанизовати се требаће му бар још једна основна школа и још једно обданиште а и средња школа би могла да постане већа и диверсификованија односно прилагођенија тржишним потребама (рударство, туризам ...). 

Медлинг, градић у близини Беча

Евидентно да има пуно ствари које тек требају да се ураде и које ће Уб у сваком случају учинити модернијим и динамичнијим местом постао он београдски Медлинг или не. Оно што је важно јесте побољшати квалитет живота грађанима а када се за то прочује и други ће почети да долазе у Уб и то не само због "Копова" и индустријских зона већ и због лепог амбијента за живот и одрастање њихове деце. 

Бранко Лазић

SRBIJA I NJENI SPOLJNOPOLITIČKI OSLONCI

Nema sumnje da Srbija svojim geopolitičkim značajem privlači pažnju sveta. Ipak, mišljenja sam da neretko precenjujemo svoj značaj u svetu što nam se često obije o glavu. Srbija mora biti realna u vođenju svoje spoljne politike odnosno mora biti svesna svog uticaja i moći. Uloga Srbije u regionu jeste i treba da bude značajna. Radi se o jednoj od najvećih država u regionu i najvećoj članici bivše SFR Jugoslavije. U tom kontekstu Srbija je izuzetno bitan faktor na prostoru zapadnog Balkana na kom živi i veliki broj Srba van matice. Jedan od opšteprihvaćenih ciljeva regiona jesu i evro-atlantske integracije država sa pomenutog prostora. Zapravo, većina je zainteresovana za evro-atlantske integracije sa izuzetkom upravo Srbije koja se deklarisala vojno neutralnom zemljom. Može se reći opravdano delom, imajući u vidu iskustva iz 1999. i "otvorene rane" koje su vremenom umesto da se zaleče ponovo otvorene. No, treba biti iskren pa priznati da su za takav razvoj situacije odgovorni i unutrašnji kao i spoljašnji činioci. Ovde bi se ipak moglo i trebalo postaviti pitanje racionalnosti i opravdanosti skupog a po nekima i rizičnog ponovnog osamostaljivanja odnosno izolovanja od suseda i njihove politike. Nedavna dešavanja u Hagu svakako ne idu u prilog normalizacije pomenutih odnosa ali treba biti svestan da se radi o sudskim odlukama koje je doneo međunarodno priznati sud a ne predstavnici država koje još uvek traže spokoj i mir u međusobnim odnosima.

Ono što ipak nije sporno jesu ambicije država našeg regiona da uđu u EU i NATO ili samo u EU, barem za sada. Jedan od oslonaca, zapravo ključni oslonac na kom Srbija bazira svoju spoljnu politiku je Evropska unija i članstvo Srbije u njoj. U ovom času Srbija je kandidat za članstvo a na proleće ove godine očekuje i da uđe u finalnu fazu pregovora o članstvu. Istini za volju ta faza može potrajati i deceniju, ali važno je da što pre otpočne. Kada se radi o Sjedinjenim Američkim Državama one u srpskom međunarodnom delovanju igraju važnu ulogu medijatora odnosno "balkanskog policajca" koji je, izgleda, još uvek jedini u stanju da stiša uzavrele strasti malih ali neretko poletnih balkanskih naroda. Američke investicije su takođe dobrodošle u Srbiju, ali za sad ih i nema onoliko koliko ih je očekivano iako dominiraju sa velikim pojedinačnim ulaganjima poput onih u duvanskoj industriji. No, povlačenje "US Steel"-a iz Srbije nije ohrabrujući ekonomski signal. Treći oslonac srpske spoljne politike je Rusija. Zemlja koju većina stanovnika Srbije doživljava emocionalno, a daleko manje razumski odnosno racionalno. To često dovodi Srbiju u zablude, ali ne ruskom krivicom obzirom da su Rusi poput Amerikanaca i ostalih velikih naroda pre svega fokusirani na svoje velike nacionalne interese a tek potom na bratsku ljubav u politici koja je zapravo jedna lepa iluzija. Sa Rusijom Srbija ima važnu saradnju u energetici ("NIS", "Južni tok" ...) a pominju se i krediti za železnicu i "krpljenje budžetske rupe". Ono što, kao i u slučaju SAD-a ne ohrabruje jeste i dalje mali broj direktnih investicija i veliki trgovinski deficit zbog ogromnog uvoza gasa iz Ruske Federacije. No, prostora za razumnom saradnjom ima. Ne treba smetnuti sa uma da oko 80% trgovinske razmene Srbija obavi sa EU i CEFTA. Upravo je to ključni pro-EU argument. Naravno, pored visokih standarda koji se odnose na ljudska prava i demokratiju. I konačno, NR Kina kao jedan od ključnih partnera Srbije u spoljnoj politici. Zapravo, Kinu više treba percipirati kao ekonomskog partnera iako Kina i Srbija uzajamno podržavaju jedna drugu na spoljnopolitičkom planu (statusi Kosova i Metohije i Tajvana). Ono za šta je Kina veoma zainteresovana jesu infrastrukturni i energetski projekti u Srbiji. Kina već gradi most Zemun - Borča a u planu je kreditiranje izgradnje 190 km auto puta kroz Srbiju (vrednost kredita oko milijardu dolara). Tome treba pridodati i zainteresovanost za izgradnju termoelektrana odnosno za proizvodnju električne energije. Kina već učestvuje u remontovanju TE "Kostolac". Ekonomija u odnosima sa Kinom svakako može biti dobar poligon za saradnju. 

No, upravo ovih dana Srbija kreće da jača bilateralne odnose sa arapskim svetom i u Srbiji boravi šeik Mohamed bin Zajed Al Nahajan koji je jedan od čelnih ljudi UAE-a i krunski princ Abu Dabija. On je spreman da u Srbiju, ukoliko se sve kockice poklope, uloži i do 10 milijardi evra što bi bila neviđeno velika investicija u Srbiji. Arapi su spremni da ulažu u poljoprivredu, proizvodnju oružja, proizvodnju aviona, bankarski sektor ... Kada se sve sagleda, reklo bi se da je Srbija uspešna u balansiranju nad svojim spoljnopolitičkim osloncima. 

Ipak, treba biti realan i iskren prema sebi i reći da ne mogu svi oslonci biti podjednako važni. Pojedini stubovi poput EU su profilisani kao noseći stubovi, dok ostali stubovi predstavljaju dobru potporu za političku stabilnost i ekonomski razvoj. Ukoliko Srbija bude bila dovoljno mudra, racionalna i pragmatična odnosno vešta u balansiranju tim osloncima, može se govoriti o održivoj spoljnopolitičkoj strategiji koja se neće razvodnjavati na četiri ili više strana ali se može ojačavati sa četiri i više strana.

Branko Lazić, 11. januar 2013.

Dear friends and colleagues,

This is the place where you will be able to get familiar with my opinions and views regarding foreign policy and national security. Of course, these topics won’t be the only ones presented here. Sports, music, culture and ordinary life topics will be also subject of my interest.

Sincerely yours,

Branko Lazic,

Foreign Affairs Analyst

Asian Studies Specialist

Dragi prijatelji i kolege,

na ovom mestu ćete moći da se upoznate sa mojim pogledima na društvo i dešavanja u Srbiji i svetu. Obzirom da je moja profesionalna okupacija usmerena ka spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti, veliki broj tema će biti vezan za pomenute oblasti. No to ne znači da neće biti govora i o sportu, muzici i običnim životnim "sitnicama". 

Branko Lazić,
diplomirani politikolog za međunarodne poslove -
specijalista iz oblasti Regionalnih studija Azije