branko-serbia

SRBIJA I NJENI SPOLJNOPOLITIČKI OSLONCI

Nema sumnje da Srbija svojim geopolitičkim značajem privlači pažnju sveta. Ipak, mišljenja sam da neretko precenjujemo svoj značaj u svetu što nam se često obije o glavu. Srbija mora biti realna u vođenju svoje spoljne politike odnosno mora biti svesna svog uticaja i moći. Uloga Srbije u regionu jeste i treba da bude značajna. Radi se o jednoj od najvećih država u regionu i najvećoj članici bivše SFR Jugoslavije. U tom kontekstu Srbija je izuzetno bitan faktor na prostoru zapadnog Balkana na kom živi i veliki broj Srba van matice. Jedan od opšteprihvaćenih ciljeva regiona jesu i evro-atlantske integracije država sa pomenutog prostora. Zapravo, većina je zainteresovana za evro-atlantske integracije sa izuzetkom upravo Srbije koja se deklarisala vojno neutralnom zemljom. Može se reći opravdano delom, imajući u vidu iskustva iz 1999. i "otvorene rane" koje su vremenom umesto da se zaleče ponovo otvorene. No, treba biti iskren pa priznati da su za takav razvoj situacije odgovorni i unutrašnji kao i spoljašnji činioci. Ovde bi se ipak moglo i trebalo postaviti pitanje racionalnosti i opravdanosti skupog a po nekima i rizičnog ponovnog osamostaljivanja odnosno izolovanja od suseda i njihove politike. Nedavna dešavanja u Hagu svakako ne idu u prilog normalizacije pomenutih odnosa ali treba biti svestan da se radi o sudskim odlukama koje je doneo međunarodno priznati sud a ne predstavnici država koje još uvek traže spokoj i mir u međusobnim odnosima.

Ono što ipak nije sporno jesu ambicije država našeg regiona da uđu u EU i NATO ili samo u EU, barem za sada. Jedan od oslonaca, zapravo ključni oslonac na kom Srbija bazira svoju spoljnu politiku je Evropska unija i članstvo Srbije u njoj. U ovom času Srbija je kandidat za članstvo a na proleće ove godine očekuje i da uđe u finalnu fazu pregovora o članstvu. Istini za volju ta faza može potrajati i deceniju, ali važno je da što pre otpočne. Kada se radi o Sjedinjenim Američkim Državama one u srpskom međunarodnom delovanju igraju važnu ulogu medijatora odnosno "balkanskog policajca" koji je, izgleda, još uvek jedini u stanju da stiša uzavrele strasti malih ali neretko poletnih balkanskih naroda. Američke investicije su takođe dobrodošle u Srbiju, ali za sad ih i nema onoliko koliko ih je očekivano iako dominiraju sa velikim pojedinačnim ulaganjima poput onih u duvanskoj industriji. No, povlačenje "US Steel"-a iz Srbije nije ohrabrujući ekonomski signal. Treći oslonac srpske spoljne politike je Rusija. Zemlja koju većina stanovnika Srbije doživljava emocionalno, a daleko manje razumski odnosno racionalno. To često dovodi Srbiju u zablude, ali ne ruskom krivicom obzirom da su Rusi poput Amerikanaca i ostalih velikih naroda pre svega fokusirani na svoje velike nacionalne interese a tek potom na bratsku ljubav u politici koja je zapravo jedna lepa iluzija. Sa Rusijom Srbija ima važnu saradnju u energetici ("NIS", "Južni tok" ...) a pominju se i krediti za železnicu i "krpljenje budžetske rupe". Ono što, kao i u slučaju SAD-a ne ohrabruje jeste i dalje mali broj direktnih investicija i veliki trgovinski deficit zbog ogromnog uvoza gasa iz Ruske Federacije. No, prostora za razumnom saradnjom ima. Ne treba smetnuti sa uma da oko 80% trgovinske razmene Srbija obavi sa EU i CEFTA. Upravo je to ključni pro-EU argument. Naravno, pored visokih standarda koji se odnose na ljudska prava i demokratiju. I konačno, NR Kina kao jedan od ključnih partnera Srbije u spoljnoj politici. Zapravo, Kinu više treba percipirati kao ekonomskog partnera iako Kina i Srbija uzajamno podržavaju jedna drugu na spoljnopolitičkom planu (statusi Kosova i Metohije i Tajvana). Ono za šta je Kina veoma zainteresovana jesu infrastrukturni i energetski projekti u Srbiji. Kina već gradi most Zemun - Borča a u planu je kreditiranje izgradnje 190 km auto puta kroz Srbiju (vrednost kredita oko milijardu dolara). Tome treba pridodati i zainteresovanost za izgradnju termoelektrana odnosno za proizvodnju električne energije. Kina već učestvuje u remontovanju TE "Kostolac". Ekonomija u odnosima sa Kinom svakako može biti dobar poligon za saradnju. 

No, upravo ovih dana Srbija kreće da jača bilateralne odnose sa arapskim svetom i u Srbiji boravi šeik Mohamed bin Zajed Al Nahajan koji je jedan od čelnih ljudi UAE-a i krunski princ Abu Dabija. On je spreman da u Srbiju, ukoliko se sve kockice poklope, uloži i do 10 milijardi evra što bi bila neviđeno velika investicija u Srbiji. Arapi su spremni da ulažu u poljoprivredu, proizvodnju oružja, proizvodnju aviona, bankarski sektor ... Kada se sve sagleda, reklo bi se da je Srbija uspešna u balansiranju nad svojim spoljnopolitičkim osloncima. 

Ipak, treba biti realan i iskren prema sebi i reći da ne mogu svi oslonci biti podjednako važni. Pojedini stubovi poput EU su profilisani kao noseći stubovi, dok ostali stubovi predstavljaju dobru potporu za političku stabilnost i ekonomski razvoj. Ukoliko Srbija bude bila dovoljno mudra, racionalna i pragmatična odnosno vešta u balansiranju tim osloncima, može se govoriti o održivoj spoljnopolitičkoj strategiji koja se neće razvodnjavati na četiri ili više strana ali se može ojačavati sa četiri i više strana.

Branko Lazić, 11. januar 2013.