Beogradski bezbednosni forum 2013

BELGRADE SECURITY FORUM 2013

Glavni grad Srbije od 19. do 21. septembra predstavljao je na određeni način „svetsku bezbednosnu prestonicu“ obzirom da je u tom periodu organizovan „Beogradski bezbednosni forum 2013“, skup na kom su učestvovali praktičari i teoretičari iz domena vođenja spoljnih i bezbednosnih politika. Skupu, održanom u hotelu „Hyatt“ prisustvovale su istaknuti zvaničnici brojnih država i međunarodnih organizacija među kojima su se našli i Franko Fratini, nekadašnji ministar spoljnih poslova Italije i ozbiljan kandidat za poziciju budućeg generalnog sekretara NATO-a, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak, bivši predsednik Srbije Boris Tadić, Branko Ružić, ministar bez portfelja u Vladi Srbije (zadužen za EU), glavni pregovarač Srbije sa EU Tanja Miščević i Kolinda Grabar Kitarović, pomoćnica Andersa Foga Rasmusena, generalnog sekretara NATO-a. Skup je organizovalo nekoliko nevladinih organizacija iz Srbije (Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku) u saradnji sa Slovačkom atlantskom komisijom (SAC). 

Tim Džuda (moderator) sa učesnicima prvog panela; photo: belgradeforum.org

Pre zvaničnog otvaranja konferencije, organizovani su uvodni paneli akademskih stručnjaka koji su diskutovali na teme transatlantskih trendova. Prisutni su imali priliku da se upoznaju sa zanimljivom statistikom na temu transatlantizma i odnosa SAD-a i evropskih partnera (detaljnije na: www.transatlantictrends.org). Tokom debate su se mogla čuti i mišljenja da SAD gube interesovanje za Evropom i da svoju pažnju usmeravaju ka Aziji ali su se istovremeno mogli čuti i demantiji tih tvrdnji uz opasku da su transatlantski odnosi i dalje američki prioritet. „IPSOS“ je prezentovao rezultate svojih istraživanja iz kojih su se mogli prepoznati trendovi opadanja i rasta podrške javnog mnjenja u Srbiji prema EU i NATO-u koji i dalje uživa relativno nisku podršku u Srbiji obzirom na dešavanja iz 1999. godine. Ipak, konstatovano je i da mnogi smatraju korisnim dobre odnose sa NATO-om i ujedno je uočeno da srpska javnost i dalje percipira NATO i EU kao udaljene sisteme uprkos činjenici da im je većina članstva zajednička. Istraživanje je pokazalo i da građani Srbije najčešće izjavljuju da je Rusija najveći donator u Srbiji iako su to u stvarnosti EU i njenje članice pojedinačno tj. na bilateralnom nivou. 

Ostojić, Gorani i Ivanović;photo: belgradeforum.org

U nastavku konferencije prisutna publika imala je priliku da čuje razmišljanja na teme evropskih integracija, jačanja bezbednosne saradnje u okvirima „OEBS“-a, uloge države na planu jačanja ravnopravnosti polova. Posebne sesije bile su organizovane na teme međunacionalnog pomirenja, sajberbezbednosti na Zapadnom Balkanu, EU meiteranske politike i odnosa Beograda i Prištine. Veliku pažnju prisutnih privukao je panel koji se bavio odnosima Beograda i Prištine. Na tom panelu su se mogla čuti mišljenja predstavnika albanske javnosti sa Kosova i Metohije kao i dela predstavnika srpske javnosti u čije ime su govorili Oliver Ivanović i Zoran Ostojić. Ivanović je istakao potrebu za jačom komunikacijom ministara iz Beograda (Vlade Srbije) sa lokalnim stanovništvom u pokrajini kako bi im bilo jasnije šta je dogovoreno u Briselu u pregovorima dvojice premijera uz posredovanje EU. Leon Malazogu (Democracy for Development, Priština) izneo je stav da je primarni nacionalni interes Srbije priznavanje Kosova (očito da j Malazogu aludirao na svojevrsno „račšišćavanje računa“ ali iz potpuno drugačije-rasterećene vizure koju imaju Priština i kosovski Albanci) dok je Dukađin Gorani (Liberal Democratic Institute, Priština) istakao da aktuelne vlade iz Beograda i Prištine imaju za zadatak i cilj potpisivanje trajnog sporazuma na relaciji Beograd – Priština. 

dr Karimi tokom izlaganja na BSF-u 2013; photo: belgradeforum.org

Jedan od najzanimljivijih panela bio je večernji panel kojim je moderirao Boško Jakšić i koji je ugostio Dr Sejeda Vahida Karimija iz Irana koji je prisutnima govorio o tome kako Iran vidi i objašnjava svoje nuklearne ambicije naspram zapadnih zemalja. On je insistirao na mirnodopskim namenama konkretnog programa i upitao zbog čega je Iran uskraćen na to pravo oštro isključivši bilo kakve vojne motive pri razvoju iranskog nuklearnog programa.

učesnici panela posvećenog budućnosti Balkana i EU; photo: begradeforum.org

Poslednjeg dana konferencije diskutovalo se na teme energetske bezbednosti, korupcije, izazovima koji su pred NATO-om ... Završni panel bio je posvećen budućnosti Balkana (The Balkans 2020) na kom su govorili, između ostalih, Goran Svilanović, Borist Tadić i Franko Fratini uz moderiranje profesora Žaka Rupnika (CERI). Fratini je apostrofirao potrebu za stvaranje političke unije na nivou Evrope jasno istakavši potrebu za stvaranjem jače političke veze u oblastima spoljne i bezbednosne politike na starom kontinentu. U evropskim izborima koji će biti održani 2014. godine vidi „zlatnu priliku“ za jačanje evropskih veza. Goran Svilanović je sa pozicije nekoga ko se bavi regionom na multilateralnom nivou (RCC) istakao potrebu za kritičnom masom energije koja će region odvesti u pravcu saradnje i napretka dok je bivši predsednik Srbije Boris Tadić istakao da je liderstvo važno u pokretanju zemlje ali da je ključno imati viziju i stremiti ka cilju kao društvo u celini. On je govoreći o EU rekao da ako EU nije prisutna na Balkanu, Ukrajini ili južnom Kavkazu, onda će na te prostore doći neki drugi igrači.

Nakon završnog panela, priliku da se obrate prisutnima ponovo su imale Maja Bobić (EPUS), Sonja Stojanović Gajić (BCZBP) i Sonja Liht (Belgrade Fund for Political Excellence) koja je svečano zatvorila treći „Beogradski bezbednosni forum“.

Branko Lazić,

novembar 2013. god.