Ф.К. Црвена
звезда и њене бриге
 |
| играчи Црвене звезде након утакмице са Чукаричким, photo:sportal.rs |
Након
шест узастопних титула Ф.К. Партизан и реформи које су предузете у Ф.К. Црвена
звезда на чије је чело поново дошао легендарни Драган Џајић, многи звездаши,
међу којима сам и ја, су се понадали да ће тим са европске „Маракане“ успети да
се домогне титуле након шест година поста. Нажалост, Звезда сезону започиње
променљивом формом и не успева да искористи посртања Партизана који се такође
нашао у кризи због недовољног броја појачања и претумбавања у руководству. Томе
треба придодати и кризу у ФСС-у који предводи бивиши председник ФК Партизан
Томислав Караџић. Но, по свему судећи Звезда за сада није успела да искористи
ломове у редовима вечитих ривала и они и даље опстају на челу табеле заједно са
„хитом првенства“ приватизованим Чукаричким.
Ни
смене Александра Јанковића, ни ванредне мере у којима је учествовала и званична
држава, ни мултиплицирано председништво клуба, ни Са Пинто, ни Анђус, ни „анонимни
таксиста“ а ни Стојановић не могу помоћи Звезди како ствари стоје. Јавор и
Чукарички су се показали као превелики залогаји за црвено беле из Београда. Ко
би то могао да претпостави имајући у виду реноме Црвене звезде. Мада, нашим
великим клубовима и треба конкуренција на домаћем терену али се бојим да идемо
у другу крајност.
Посебан
проблем у раду клуба представљају сталне трзавице и неразумевања у врху клуба.
Тако се праве разни кланови међу члановим Председништва и Управног одбора. На
све то треба додати велики центар скривене моћи и притисака а то су навијачи од
којих играчима дрхте ноге па више брину о реакцијама „Делија“ него о томе где
је противнички гол. Атмосфера против Доњег Срема је била сјајна али је победа
изостала. Сложио бих се да навијање зна да буде и контрапродуктивно ако је
засновано на притисцима и условљавањима. То је искусила Војводина против
Јагодине у овогодишњем финалу Купа Србије. Скидање дреса и мајице новом тренеру
Левског је показатељ колико далеко могу да оду навијачи са Балкана.
Најновија
збивања након пораза од Чукаричког поново су подгрејала страсти и уздрмала
позицију тренера Стојановића. Словенац, истини за вољу, вероватно и није пуно
крив ако се узме у обзир да је цео тим практично измењен и да је вишегодишње
банкротство довело до егзодуса већине квалитетних играча. Милијаш јесте велики
играч, бар у националним оквирима, али је питање колико могу он и Нинковић да
пруже у оваквом амбијенту.
Било
како било редовно-ванредна седница клуба нас чека у октобру и ту ће можда доћи
и до промена и у руководству клуба а можда се и Александар Јанковић врати у
Звезду по трећи пут и постане дефинитивно легенда клуба па му онда Анђус неће
моћи приговарати. Потпредседник Кокеза је изразио вољу да се повуче ако нема
заједничког језика, Човић каже да је дошао као испомоћ, легенда клуба и можда
најсјајнија Звездина звезда Џајић ћути а можда је, неочекивано, најпричљивији
потпредседник Тончев који је на себе преузео ризик да јавно говори о тешкоћама
у клубу. Најављује промене а према писању „Информера“ јавно је прозвао Џајића
на утакмици против Чукаричког након што је Џајић кренуо да напусти гледање
новог пораза. Већ данас потпредседник Тончев је демантовао неслагање са Џајићем и условио свој останак у клубу Џајићевим останком у Звезди. Тончев је и свој мандат у Звезди условио трофејом који и даље упорно
обећава. Нема сумње да Звезди треба мир, подршка и разумевање навијача, добар
менаџмент и надасве квалитетни играчи и онда није толико ни битно да ли су
тренери Јанковић, Са Пинто, Муслин или Просинечки. Може и Живадиновић да седне
на клупу тренера Звезде обзиром да на локалним кабловским телевизијама показује
велику забринутост за клуб а и искусан је тренер. На крају, бојим се да наша
неслога неће моћи да створи народну Барселону или Реал Мадрид, па ће
приватизација бити неминовност а онда ће се знати „ко коси а ко воду носи“. Можда
је то најважније у животу па и у спорту.
Бранко
Лазић,
9.
октобар 2013. год.
Нема коментара:
Постави коментар