Nesporazumi Južne Koreje i Japana

(Ne)očekivane tenzije na relaciji Južna Koreja – Japan

Iako Južna Koreja i Japan važe za saveznike pod zaštitom SAD-a, dve zemlje u poslednje vreme sve teže nalaze zajednički jezik po određenim pitanjima. O odnosima dvaju država ali i odnosima Južne Koreje i NR Kine u svom autorskom tekstu u magazinu „Diplomat“ govori Robert E. Kelly sa „Pusan Nacionalnog Univeerziteta“.

Keli svoje izlaganje započinje konstatacijom da je putovanje u Japan američkog sekretara za odbranu Čaka Hejgela izazvalo brojne debate i negodovanja u Republici Koreji (Južna Koreja). Neretko se postavlja pitanje da li je Južna Koreja u obavezi da se u istočnoazijskim dešavanjima svrstava uz stare saveznike SAD i Japan? Keli govori o kraju „američkog uniploarizma“ u današnjem svetu i jačanju uloge i značaja NR Kine koja je postala druga svetska privreda i ima populaciju od 1,3 milijardi ljudi. Sve više se govori o „kineskoj Monroovoj doktrini“ ili se Kina poredi sa Bizmarkovom Nemačkom. Uporedo, SAD daju podršku Japanu koji menja ulogu svojih samoodbrambenih snaga (JSDF). Istovremeno, Južna Koreja ne percipira Kinu na isti način kao što to radi Japan. Keli ne vidi da postoji strah kod Korejaca u odnosu na Kinu. Štaviše, ističe da je kineski predsednik Đinping tri puta popularniji u Koreji negoli saveznički japanski premijer Abe. Mogu se čuti i ideje o svojevrsnom „Azijskom NATO-u“ u kom bi bili pored SAD-a i Japana i Južna Koreja i još neke zemlje iz pacifičkog regiona. Keli navodi da je Hejgel dao preporuke Korejcima da ostave prošlost iza sebe i da se okrenu saradnji sa Japanom ali po Kelijevom mišljenju postoji niz razloga koje SAD ne razumeju i zbog kojih Seul nije spreman da zaboravi prošlost. Ima tu i praktičnih razloga zbog kojih Seul ne želi da produbljuje distancu sa Pekingom između ostalog i jer bi time još više pogoršao odnose sa Pjongjangom koji uživa svojevrsno „mentorstvo Pekinga“. Istovremeno, Kina, a ne Japan, je najveće izvozno tržište Južne Koreje a prisutne su i jake kulturne veze Kineza i Korejaca (Čošun / Chosŏn dinastija – feudalna Koreja). Korejci zauzimaju i važno mesto u „kinocentričnom kulturnom prostoru“, navodi Keli. Ujedno, Japan doživljavaju kao „nevaspitanog mlađeg brata“. Postojanje ovih činjenica Keli smatra važnim ali iznosi mišljenje da SAD nisu otišle dovoljno duboko u istoriju i nisu svesne tih činjenica koje određuju bilateralne odnose Koreje i Japana. Korejci su zahvalni i kineskoj Ming dinastiji na pomoći kojom su se suprostavili japanskoj invaziji 1590ih godina, a istorijsko nasleđe i simbolika iz tog vremena su široko rasprostranjeni u današnjoj Južnoj Koreji.

Keli navodi razloge zbog kojih Korejci, po njegovom mišljenju, ne vole Japan i Japance. Među tim razlozima su zgražavanje nad počastima koje zvanični Japan odaje Jasukuni svetilištu u kom su sahranjeni i ratni zločinci iz Drugog svetskog rata, zatim tu je i spor oko Dokdo (Takešima) ostrva između Južne Koreje i Japana a jedan od problema je i za Korejce sramna ratna istorija u kojoj su korejske žene korišćene kao prostitutke od strane japanskih vojnika („comfort women“). I dan danas taj događaj predstavlja nacionalnu sramotu Korejaca, navodi Keli. Generalno, Korejci, poput Kineza, pokazuju veliko nezadovoljstvo zbog japanske interpretacije istorije i, po njihovom mišljenju, japanske nespremnosti da se suoči sa greškama iz Drugog svetskog rata. Koreja očekuje japansko odricanje od japanskog kolonijalizma kao agresivnog imperijalizma. Takođe, u korejskoj javnosti je razvijen stav da su SAD naklonjenije Japanu tj. da drže stranu Japanu u pomenutim situacijama. Keli svoj tekst završava tvrdnjom da jače povezivanje Južne Koreje sa Amerikancima i Japancima neće samo biti doživljeno kao iritiranje Kine već i kao zbližavanje sa „drevnim neprijateljem“.

Keli u svom tekstu, očigledno, pokušava da ukaže na istorijsku pozadinu i razloge zbog kojih na prvi pogled tradicionalni partneri nisu u mogućnosti da pronađu novi „vetar u jedrima“ na zajedničkom putu kojim ih vode SAD. Južna Koreja, očito ljuta na Japan zbog određenih nerazjašnjenih istorijskih događaja i ujedno neželeći konfrontaciju sa sve moćnijom Kinom, stvara određenu distancu u odnosu na Tokio. Ostaje da se vidi da li će to prepoznati i SAD ali i Kina i da li će velike sile smiriti tenzije na Dalekom istoku koji se obično vezuje samo za severnokorejski problem ali se prenebregava niz „malih nesporazuma“ između dalekoistočnih ponosnih naroda a ti nesporazumi, na žalost, mogu eskalirati i u ozbiljnije konflikte i nesporazume.

Branko Lazić,

19. decembar 2013. god.

Napomena: Tekst Roberta Kelija pod naslovom „US-JAPAN ALIANCE SPARKS KOREAN GRAND STRATEGY DEBATE“ objavljen je 11. decembra u “Diplomat”-u