Abe u Jasukuniju

Abeova poseta Jasukuniju

Japanski premijer Shinzo Abe posetio je svetilište Jasukuni 26. decembra čime je prekinuta praksa prema kojoj japanski premijer ne odaje poštu dušama japanskih žrtava iz Drugog svetskog rata među kojima su i osuđeni ratni zločinci poput generala Hidkija Tođa koji je pogubljen 1948. godine. Pre Abea Jasukuni je posetio premijer Junićiro Koizumi 2006. godine da bi potom bila ponovo načinjena višegodišnja pauza. U međuvremenu, Jasukuni su obilazili japanski ministri i visoki zvaničnici što se nikako nije dopalo NR Kini i Republici Koreji. Kina i Južna Koreja u Jasukuniju vide simboliku „anahroničnog ponašanja Japana“ i „militarističke agresije“. Sa druge strane japanski premijer svoj odlazak u Jasukuni objašnjava odavanjem pošte onima koji su dali svoje živote za Japan u Drugom svetskom ratu uz poruku da Japan ne treba više nikada da ratuje i da želi miran suživot sa susedima. Među dva i po miliona žrtava rata u hramu su sahranjene i duše najvećih ratnih zločinaca koji su poznati i kao zločinci A klase kojih je bilo 14. Među osumnjičenima za ratne zločine bio je i nekadašnji ministar industrije Japana Nabusuke Kiši koji je oslobođen optužbi i potom je postao i japanski premijer (1957 – 1960). Zanimljivo je da je Kiši deda sadašnjeg premijera Abea.

Abeov deda Nobusuke Kiši (levo) zajedno sa američkim
predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom 1960. god.

Dok Abe posetu Jasukuniju vidi kao antiratni gest, susedi ali i Sjedinjene Američke Države tradicionalni saveznik posleratnog Japana, ne izražavaju zadovoljstvo i radost Abeovim potezom. Štaviše, ambasada SAD-a je izrazila žaljenje zbog poslednjih zbivanja i posete Jasukuniju obzirom da se time još više komplikuju poprilično narušeni međudržavni odnosi na prostoru Dalekog istoka. Japan u ovom času ima nekoliko teritorijalnih sporova sa susedima kojima se pridodaje različita percepcija istorije Drugog svetskog rata. Koreja i Kina smatraju neprihvatljivim japansko nedistanciranje od politike iz Drugog svetskog rata sa čime se Japan ne slaže i drugačije doživljava traženu katarzu i pokajanje. Očito da Kina i Koreja nisu zadovoljni načinom na koji Japan izražava svoje kajanje zbog zbivanja u Drugom svetskom ratu. Okupacija Koreje i Mandžurije ni danas nisu definisani političkim konsenzusom i kompromisom na prostoru „izlazećeg Sunca“. Zbog toga oči velikih sila poput SAD-a i Ruske Federacije ostaju uprte ka Dalekom istoku na kom tenzije poprimaju sve veće razmere i ostavljaju sumnju da se mogu ostvariti strahovi da bi moglo doći do eskalacije sukoba kroz oružane akcije dalekoistočnih zemalja. U tom kontekstu diplomatija mora učiniti puno kako bi se „uzavrele strasti“ smirile te stoga ni ne čudi američka obazrivost u kontekstu poslednjih dešavanja u Japanu.

Branko Lazić, 29. decembar 2013.