Svedska i evroatlantizam

(„VOJNO NEUTRALNA“) KRALJEVINA ŠVEDSKA I EVROATLANTIZAM

photo: armyrecognition.com

ŠVEDSKA u okviru ISAF misije u Afganistanu ima
279 vojnika  

U okviru realizacije projekta „Tura partnerstva“ na temu evroatlantskih integracija vojni ataše Kraljevine Švedske potpukovnik Tomas Jeran Klementsson izlagao je u oktobru na Megatrend Univerzitetu na temu švedskog iskustva u saradnji sa NATO-om. Na početku svog obraćanja Klemenson je rekao: „Švedska nije vojno neutralna zemlja.“ To je pojasnio stavom da samim ulaskom u EU država prestaje da bude neutralna u vojno-političkom smislu. Švedska kroz EU borbene gripe učestvuje i u saradnji sa NATO-om kroz korišćenje NATO sistema kazao je Klementsson. Istakao je značaj interoperabilnosti oružanih snaga i činjenicu da zemlja partner NATO-a može da bira šta želi a šta ne želi u odnosima sa Alijansom (Švedska je članica „Partnerstva za mir“ od 1994. godine). Sa druge strane kao partner je uskraćena u procesu odlučivanja. Potom se osvrnuo na činjenicu da su zemlje poput Estonije, Letonije i Litvanije, male površinama i populacijom a okružene velikim susedima, pristupile sistemu kakav je NATO jer su time ojačala svoju bezbednosnu poziciju.

U nastavku se osvrnuo na mehanizme saradnje Švedske i NATO-a (IPAP, PARP, švedska podrška Srbiji i saradnji Srbije i NATO-a ...). Naglasio je da je NATO i politička a ne samo vojna organizacija. Potom se osvrnuo na istraživanja German Marshall Fund-a koja se tiču evroatlantskih integracija. Njegova pažnja usmerena je na, po njemu interesantne, podatke koji se odnose na Švedsku. Tako je 62% Šveđana dalo podršku vojnoj intervenciji u Afganistanu dok je evropski prosek 42%. 68% Šveđana dali su podršku vojnoj intervenciji u Libiji a na nivou Evrope prosek je po tom pitanju iznosio 48%. 47% Šveđana podržava učešće u NATO operacijama ali još veći broj, njih 67% podržava NATO operacije pod UN mandatom.

Sa druge strane kada se govori o članstvu Švedske u NATO-u, 36% Šveđana bi glasalo za ulazak u NATO a 56% se protivi članstvu što su, obzirom na prethodne podatke, zanimljivi rezultati anketa. U svakom slučaju Švedska se odlučila na saradnju sa NATO-om obzirom na zajedničke opasnosti koje je lakše sprečiti udruženim delovanjem rekao je Klementsson. On je potom prisutnima preporučio knjigu „Jugoslavija, SAD i NATO u pedestih godina XX veka“ autora Nemanje Miloševića (Western Balkans Security Observer) rekavši da se tu mogu susresti sa puno zanimljivih podataka o saradnji NATO-a i tadašnje Jugoslavije.  

Branko Lazić,

decembar 2013. god.