Obamina očekivanja izraelske kooperativnosti

Obamina očekivanja izraelske kooperativnosti

Netanjahu i Obama, 3. mart 2014.; photo: reuters 

U trenutku kada američki državni sekretar Džon Keri radi na faznom rešavanju izraelsko-palestinskog spora, američki predsednik Barak Obama susreće se sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. „Bloomberg“ kroz sveobuhvatan bliskoistočni pristup SAD-a analizira Obaminu politiku prema Izraelu, ali i prema Iranu, Siriji i sunitskim savezničkim monarhijama u regionu.

Očekuje se da će Obama zatražiti od Netanjahua da Izrael pokaže volju i spremnost da ide ka trajnom rešenju spora sa Palestincima. Zapravo, to podrazumeva odustajanje od pojedinih ekstremnih mera kakve su izgradnja naselja na Zapadnoj obali i trajno vojno prisustvo Izraela na tom prostoru. Američkoj administraciji je prosto neophodan kooperativniji Izrael jer sa druge strane vide izuzetno kooperativnog sagovornika oličenog u Mahmudu Abasu. Istovremeno, Obama vodi pomirljivu i obazrivu politiku prema Iranu čije vojne nuklearne ambicije želi da zauzda kroz pregovore. Novi rat sa muslimanima nikako ne bi išao Americi u prilog. Sličan pristup je pokazan i u slučaju Sirije gde je Amerika bila daleko taktičnija nego li u slučaju Libije kada je srušena Gadafijeva vlast. Obama pokazuje određeno poštovanje prema političkom protivniku kakav je Iran i govori da je to jedna velika i snažna država ali i da je svesna američkog vojnog prisustva u regionu (oko 35.000 vojnika) i da se mora raditi na iznalaženju mirnih i održivih rešenja. Upravo ta kooperativnost Vašingtona sa Teheranom plaši Izrael ali i sunitske petrolejske monarhije od kojih Obama, po svemu sudeći, očekuje veću prilagodljivost novim trendovima u međunarodnim odnosima. Ta prilagodljivost nesumljivo podrazumeva i uvažavanje Irana kao partnera u dijalogu.

Susret Obame i Netanjahua 3. marta u „Beloj kući“ pokazao je da obe strane ostaju čvrste u svojim i dalje nepomirljivim stavovima. Obama očekuje od Netanjahua da nastavi pregovore uz određene koncesije Palestincima, pre svega prestanak izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Netanjahu nije spreman na bilo kakva popuštanja što pravda strahovima po bezbednost Izraela od „arhineprijatelja“ iz Teherana kojima Amerika i njeni zapadni partneri, po mišljenju Netanjahua, previše veruju i povlađuju. Ujedno palestinski lider Mahmud Abas, koji će posetiti Vašington 17. marta, nije spreman da prihvati izraelske zahteve da se Izraelu prizna jevrejski karakter države. Sa tako suprostavljenim pozicijama Džon Keri i Barak Obama imaće očito i dalje težak put da privole Izraelce i Palestince da ponovo sednu za pregovarački sto i krenu u trajno rešavanje krvavog višedecenijskog spora koji obe strane drži u stanju opreza i straha.

Branko Lazić,

05.03.2014.