Tribina "Novog magazina"

Diskusija o međuzavisnosti pristupanja Srbije  NATO-u i EU

učesnici prvog panela, photo: www.bezbednost.org

„Novi magazin“ na čelu sa glavnom i odgovornom urednicom Nadeždom Gaće organizovao je debatu na temu „Da li će se menjati odnos Srbije i NATO posle početka pregovora o pridruživanju EU“. Debata je obuhvatila dva panela, na prvom su govorili državni zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora dok su na drugom panelu govorili predstavnici akademske zajednice i NVO sektora. Između panela su prezentovani rezultati istraživanja „Ipsos stratedžik marketinga“ na temu evroatlantskih integracija Srbije.

Pomoćnim ministra odbrane Miroslav Jovanović je tokom svog izlaganja opisao zakonske okvire saradnje Srbije sa NATO-om kroz program Partnerstvo za mir uz posebno isticanje rada Grupe za reformu sistema odbrane. Dijana Ivančić iz Ministarstva spoljnih poslova je istakla vojnu neutralnost Srbije ali mogućnosti za vojnom saradnjom sa NATO-om po finskom i švajcarskom modelu u okviru Partnerstva za mir. Ambasador Slovačke Nj.E. Jan Varšo je kao šef misije „NATO kontakt ambasade“ u Srbiji istakao dobru saradnju NATO-a i vlasti u Srbiji uz mogućnost transfera slovačkog iskustva Srbiji. Austrijski vojni izaslanik Rajnhard Šoberl je prezentovao aktivni vojni pristup Austrije kroz brojne mirovne misije u svetu iako je njegova zemlja vojno neutralna.

Drugi panel je otvorio prof. dr. Predrag Simić sa Fakulteta političkih nauka koji je istakao nedavni stav generalnog sekretara NATO-a da su vrata NATO-a otvorena za Srbiju. Ipak, on smatra da je Srbija propustila šansu da se brže integriše u NATO nakon 2000. godine a NATO i EU vidi kao dve strane iste medalje odnosno „organizaciju za loše vreme“ i „organizaciju za lepo vreme“. Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku iznela je kritike na račun zvanične državne politike na polju bezbednosti i odbrane. Ona smatra da država nema jasno definisanu politiku prepoznavanja bezbednosnih pretnji. Takođe smatra da bi trebalo imati jasniju i javniju debatu o potencijalnom ulasku Srbije u NATO. Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije iznela je stag po kom Srbija treba ući u NATO zarad bolje bezbednosti nevezano za ulazak u EU i smatra da ta dva procesa nisu povezana kada se radi o Srbiji koju ne svrstava u isti blok sa istočnoevropskim NATO članicama koje imaju drugačije iskustvo obeležono sovjetskom autoritarnom dominacijom. Poslednji panelista na tribini bio je Boris Viculin iz Atlantskog saveta Srbije koji je naglasio da su 2004. godine istočnoevropske zemlje prvo ušle u NATO pa onda u EU. Istakao je značaj 5 člana Atlantske povelje koji garantuje zaštitu članice NATO-a od napada trećih zemalja. Viculin je izneo i stav o međuzavisnosti ulaska u NATO i porasta broja direktnih stranih investicija i kao primer je naveo Rumuniju.

Branko Lazić,

jul 2013.

Rezultati istraživanja koje je sproveo „Ipsos stratedžik marketing“:

Istaknut je negativni trend kretanja indeksa optimizma kod građana u poslednje tri godine uz nekoliko „iskakanja“ u pozitivnom smeru. Jedno od tih „iskakanja“ je bilo privođenje Miroslava Miškovića vlasnika „Delta holdinga“. U tu kategoriju se mogu uvrstiti i događaji poput ukidanja viznog režima sa članicama „Šengenskog sporazuma“ its. Kada se govori o povoljnom mišljenju o konkretnim državama i međunarodnim organizacijama ističe se blagonaklonost prema Rusiji sa udelom od 41%. Sledi je EU sa udelom od 20% dok povoljno mišljenje o Nemačkoj kao državi ima svega 9% građana Srbije. U slučaju NATO-a povoljno mišljenje ima 5% građana. Ako se izdvoji mlađa populacija starosti od 18 do 29 godina situacija je nešto povoljnija za zapadne zemlje i u tom slučaju 25% mladih ima povoljno mišljenje o Nemačkoj i SAD-u a njih 10% ima povoljno mišljenje o NATO-u. Rusija i EU su praktično podjednako popularni kod mladih u Srbiji. Na pitanje da li bi glasali za ulazak Srbije u EU 53% ispitanika je odgovorilo sa da dok je njih 26% reklo da bi glasalo protiv članstva Srbije u EU. Ako se posmatraju glasači političkih stranaka najevropskije se osećaju glasači LDP-a kojih bi 82% reklo da EU, slede ih glasači DS-a sa 72% podrške dok 64% glasača SNS-a podržava ulazak Srbije u EU. SPS je po tom pitanju podeljen sa udelom od 48% simpatizera i članova koji podržavaju Srbiju kao EU članicu. U slučaju DSS-a ta podrška iznosi 29%.

Na temu NATO-a došlo se do podrške od 13% kada se radi o članstvu Srbije u Alijansi. Ako se pogledaju podgrupe među visoko obrazovanima njih 25% podržava ulazak Srbije u NATO. Protiv ulaska Srbije u NATO je 58% ispitanika. Očito da preostaje oko 29% neopredeljenih. Među partijskim simpatizerima i članovima za NATO članstvo Srbije glasalo bi 59% članova LDP-a, 18% članova DS-a, 11% članova SNS-a, 5% članova SPS i od 0 do 2% članova DSS-a. Ovde vidimo da je veći udeo onih koji bi glasali za NATO članstvo (13%) negoli što je udeo onih koji imaju povoljno mišljenje o NATO-u (5%). Takođe 25% ispitanika misli da bi bilo korisno da Srbija uđe u NATO dok smo videli da bi njih 13% glasalo za a svega 5% ima pozitivan stav o NATO-u.

46% ispitanika smatra da su integracije u EU i NATO povezani procesi dok njih 39% smatra da se radi o odvojenim procesima. Interesantno je da je u januaru taj stav imalo svega 25% ispitanih. Među argumente u prilog članstva u NATO-u ubrajaju se: sigurnost i bezbednost (na višem nivou), modernizacija vojske, obnova naoružanja, brže kretanje ka EU i stav da će Srbija kad tad ući u NATO. Među argumentima protiv ulaska u NATO izdvajaju se: bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, učešće u mirovnim misijama za tuđe interese, porast rizika od pojave terorizma, veliki troškovi vojne reforme, težnja za vojnom neutralnošću i stav da ulazak u NATO Srbiji jednostavno ne donosi ništa. Na ovu temu bi se svakako moglo dosta diskutovati odnosno treba pažljivo meriti sve pomenute argumente.

Istraživači su zaključili da se građani Srbije prema NATO-u određuju isključivo na emocionalnom nivou („Oni su nas bombardovali“) a ujedno su i neinformisani odnosno ni ne znaju šta je NATO i kako i na kojim principima funkcioniše ta organizacija. Percepcija građana se često razlikuje od činjenica, jedan je od zaključaka istraživača. Stoga oni smatraju da kreatori politika snose odgovornost u informisanju građana i da bi trebali govoriti precizno i jasno jezikom koji je razumljiv običnim ljudima.