УБСКИ ЦЕНТАР БЛОК 1
Београд има
свој Нови Београд односно свој пословно-административни део града, Париз има La Défense а Уб тренутно гради свој Центар блок 1. Зашто да не, и мали градићи могу
имати свој „сити“. „Убски сити“ већ поседује функционалну спортску дворану,
путну инфраструктуру, уличну расвету, делом партерно уређене површине, речно
корито је проширено и улепшано и у току је финализација изградње зграде
полицијске станице и обављени су груби радови на згради Опшинске управе. Томе
треба придодати и нереализовану идеју „убског небодера“ такође само грубо
изграђеног републичким средствима из Фонда солидарности. Када подвучемо црту
закључићемо да „убски сити“ већ има своје обрисе у које треба укључити и једну
од најлепших основних школа у Србији. Уз њу је и велика средња школа коју не
треба изоставити. Ипак, остаје још пуно тога да се уради не би ли „убски сити“
заиста и постао функционални пословно-административни део нашег градића.
Завршетак радова на згради полицијске станице и Општинске управе није известан
у мери у којој би многи од нас то желели. Регулација речног корита је увелико
пробила рокове али је напокон завршена. Путна и паркинг инфраструктура је већ
оронула иако тај простор још увек није свечано пуштен у функцију. Нама се у
Србији неретко дешава да прво поставимо асфалт а да онда извеземо багере и
тешку механизацију на коловоз да обаве раније планиране радове. Све то кошта
оне савесне грађане који плаћају порез. Но, није ми примарна намера да
критикујем јер код нас критике обично бивају „дочекане на нож“ иако права
критика има за циљ добронамерну сугестију. С тим у вези се најискреније надам
да ћемо превазићи наш стари мото „лако ћемо“ и „ако је јавно склепаћемо па
ником ништа, нико се неће жалити“. Под тим подразумевам да ће функционалне зграде
Полиције и Општинске управе ускоро бити пуштене у рад, не да би се примарно обезбедили
луксузнији услови за рад појединаца већ да би се грађанима обезбедио бржи и
ефкаснији сервис на једном месту односно У Центру блок 1. Уједно треба уредити
паркинг простор који је већ уништен а средства су већ утрошена за његову
изградњу. Регулација реке Уб коштала је „Србијаводе“ неколико милиона евра и Уб
би требао да се одужи Републици редовним и савесним одржавањем речног корита и
уређивањем површина око корита. Не сумњам да службе „Ђуниса“ имају довољно
креативних људи који ће изабрати право цвеће и дрвеће како би улепшали тај
простор. Партер око спортске хале такође може бити изузетно леп простор.
Предлажем и да се за живота најпознатијег Убљанина постави статуа Драгана
Џајића на том месту. Већ је било идеја да се у централном делу „убског ситија“
изгради мали парк у ком би се грађани релаксирали током пауза у обављању
административних активности.
Знам да ће многи рећи
све је то лепо али од ког новца ће се то саградити и уредити? Мој одговор би
био да нико ни не очекује завршетак свих послова преко ноћи али да је „убски
сити“ реалност и да је већ урађено више од 50% послова обзиром да се на томе
ради још од времена измештања сточне пијаце из центра градића. Традиционална
аљкавост у раду и избегавање одговорности за лош квалитет радова могу да се
елиминишу без и једног јединог динара трошкова. Потребна је само добра воља и
одговорност и „убски сити“ може заблистати пуним сјајем. У супротном то може само
бити место за „лагане паре“ и намиривање интереса појединаца који могу и по пет
пута радити исте послове али без контроле квалитета рада. У том случају само ће
они бити у плусу и то петоструком јер остали порески обвезници ћуте и гледају. То
свакако није добро за напредак ни једне средине па ни Уба.
Бранко Лазић,
јул 2013.
Нема коментара:
Постави коментар