branko-serbia

OSMA GODINA “GLOBSEKA”

Osmu godinu za redom slovačka prestonica Bratislava ugostila je brojne svetske stručnjaka za bezbednost i spoljnu politiku koji su od 18. do 20. aprila 2013. godine uzeli učešće na panelima u okviru osmog „Globseka“ (GLOBSEC). Među učesnicima ove sve važnije konferencije našla su se i imena poput bivšeg američkog državnog sekretara Zbignjeva Bžežinskog ali i aktuelni politički lideri i stručnjaci poput Miroslava Lajčaka, Mikulaša Dzurinde, Tima Džude, Štefana Filea, Stivena Flanagana, Janoša Mortonjija, Franka Fratinija, Mila Đukanovića, Sonje Liht, Roberta Fica, Aleksandra Vondre, Karela Švarcenberga, Radoslava Sikorskog ...

učesnici GLOBSEC 2013, Hotel Kempinsky; photo: globsec.org

Konferencija je obuhvatila niz tema od regionalnog i globalnog značaja. Konkretno, panelisti su govorili o „Višegradskoj grupi“, energetici i geopolitici centralne Evrope, „Azijskom veku“, iranskom pitanju, odnosima EU i istočnoevropskih zemalja, evropskoj raketnoj odbrani, proširenju EU na Zapadni Balkan, daljem konsolidovanju Afganistana, bliskoistočnim kriznim žarištima ...

Milo Đukanović tokom izlaganja na GLOBSEC 2013
photo: pobjeda.me

Pre početka zvaničnog panela o Zapadnom Balkanu učesnici konferencije su imali prilku da čuju crnogorskog premijera Mila Đukanovića koji je govorio o aktuelnoj situaciji u Crnoj Gori ali i o regionu u kontekstu evro-atlantskih integracija. Đukanović smatra da su, kada se radi o Zapadnom Balkanu, i dalje prisutne brojne predrasude ali da su i dalje prisutni antagonizmi među pojedinim balkanskim narodima i državama. Paralelno se dešava proces svojevrsnog „hlađenja od indeje evroatlantizma“ u regionu stoga je Đukanović pozvao zapadne partnere da ne zapostavljaju region i da zajedno sa regionalnim vladama rade na unapređivanju infrastrukture kako bi se stvorili bolji uslovi za međusobnu povezanost balkanskih naroda a ujedno i otklanjanje prethodno pomenutih predrasuda. Đukanović smatra da na konkretnom planu nedostaje akcija. On je mišljenja da region (Zapadni Balkan) treba integrisati i u NATO i u Evropsku uniju. Crna Gora je spremna da bude promoter integracija uz Đukanovićevu opasku da ima „zrnce moralnog kapitala“ za takvu ulogu. Crnogorski premijer smatra da će se Evropa (EU) i NATO baviti Balkanom na ovaj ili onaj način odnosno preventivno ili postkonfliktno. Na pitanje Pavola Demeša koji je vodio razgovor sa Đukanovićem kako će se region izboriti sa problemom korupcije, Đukanović je naglasio da je Crna Gora jedina država u pregovorima sa kojom se pregovara po novom modelu koji znači direktan fokus upravo na pitanja o kojima je Demeš govorio.

Nakon razgovora Demeša i Đukanovića, usledio je panel kojim je moderirao novinar „Ekonomista“ Tim Džuda. Na panelu su učestvovali Štefan File, evropski komesar zadužen za proširenje i susedsku politiku, Nikola Poposki, makedonski ministar spoljnih poslova, Petrit Selimi zamenik ministra spoljnih poslova Kosova, Sonja Liht iz „Beogradskog fonda za političku izuzetnost“ i Mikulaš Dzurinda, bivši slovački premijer i ministar spoljnih poslova (aktuelni savetnik-konsultant Vlade Srbije).

učesnici "balkanskog panela" na GLOBSEC 2013; photo: www.mfa.gov.mk

Priliku da se na „balkanskom panelu“ prvi obrati prisutnima u hotelu Kampinski ima je evropski komesar Štefan File. File je na samom početku naglasio da je nacionalna agenda sasvim legitiman cilj države ali da je pogrešno kada pojedine zemlje tu (nacionalnu) agendu suprostavljaju evropskoj agendi a određene države to čine. File se osvrnuo na domete zapadnobalkanskih zemalja kada se radi o njihovom evropskom puti i ujedno je naglasio da nije dovoljno diskutovati samo 35 poglavlja u pregovorima sa EU već je neophodno rešiti i otvorena bilateralna pitanja u regionu (spor Beograda i Prištine, grčko blokiranje evroatlantskih integracija Makedonije, podele unutar BiH, obostrane tužbe na relaciji Beograd – Zagreb ... – primedba – B. Lazić).

Makedonski šef diplomatije Nikola Poposki je istakao da energiju odnosno fokus (balkanskih vlada) treba usmeriti na važne stvari. Pravosuđe je veoma važno i osetljivo polje koje zahteva profesionalno sudstvo izjavio je Poposki. Potom naglašava da je regionu neophodna kvalitetnija infrastruktura (saobraćaj, energetika ...) i kvalitetni ljudski resursi odnosno stavljanje akcenta na obrazovanje. On smatra da „kulturu reagovanja“ treba zameniti preduzetničkim duhom na Balkanu. Na Džudino pitanje šta očekuje od dijaloga sa Atinom u vezi sa sporom oko imena, Poposki je izjavio da se nada pomacima ali da ne bi da nagađa. Naglasio je i da evropska agenda treba da bude iznad nacionalne očito ukazujući na grčko insistiranje oko imena Makedonija u kontekstu zaštite nacionalne agende Grka.

Naredni govornik na panelu kojim je moderirao Tim Džuda bio je Petrit Selimi zamenik kosovskog šefa diplomatije Envera Hodžaja. On je naglasio da, na marginama konferencije, očekuje susret sa ambasadorom Momirom Udovičkim pomoćnikom ministra spoljnih poslova Srbije (zadužen za bezbednosnu politiku). Dodao je i da očekuje da će sa prijateljima iz Beograda uz šampanjac proslaviti dogovor iz Brisela (ubrzo je došlo i do postizanja dogovora – primedba B. Lazić). On se osvrnuo na dosadašnje razgovore beogradskih i prištinskih pregovarača uz opasku da se sada razmatra tek prvi set pitanja u normalizaciji odnosa. Selimi smatra da su susreti dvaju delegacija dobra stvar i da je sloboda kretanja većine stanovništva cilj kome treba stremiti.

Tim Džuda se nakon Selimijevog obraćanja obratio Štefanu Fileu želeći da čuje njegovo mišljenje o dalje evropskom putu Srbije i Kosova. File je odgovorio afirmativno u oba slučaja rekavši da očekuje da će obe zemlje (Fileova kvalifikacija) krenuti napred a da kada se radi o Kosovu ono može ući u proceduru oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU obzirom da, iako pet članica EU ne priznaju Kosovo, Evropska komisija može bez nacionalnih ratifikacija odobriti otpočinjanje SSP postupka sa Kosovom (postlisabonske tekovine).

Bivši slovački premijer i ministar spoljnih poslova, ujedno i najzaslužniji čovek za ulazak Slovačke u NATO i EU, Mikulaš Dzurinda izjavio je da Evropi trebaju balkanske zemlje ali je naglasio i da one moraju biti politički konsolidovane. Istakao je značaj reforme javne administracije uz poseban naglasak na kompetentnost i osposobljenost zaposlenih. Kada se radi o Srbiji, Dzurinda je posebno naglasio svoje simpatije prema Srbiji (trenutno savetuje potpredsednicu Vlade Srbije Suzanu Grubješić) i mišljenje u kom naglašava da smatra da Srbija treba da dobije datum za početak pregovora o pristupanju tokom irskog predsedavanja Evropskom unijom. On se osvrnuo i na nepovoljnu situaciju u BiH ukazujući na prepreke poput nerešavanja slučaja Sejdić – Finci. Na temu severa Kosova, Dzurinda je naglasio da Evropljani trebaju da upotrebe svoja iskustva i znanja u svrhu zaštite individualnih prava uz opasku da su i u pojedinim zemljama članicama EU ta ista prava upitna.

Nakon Mikulaša Dzurinde prisutnima se obratila i Sonja Liht iz „Beogradskog fonda za političku izuzetnost“ (BFPE). Sonja Liht je poseban naglasak stavila na poverenje pri rešavanju sporova o kojima se govorilo na panelu. Potom je istakla doprinos Slovačke na evropeizaciji Balkana istakavši uloge slovačkih političara i diplomata Eduarda Kukana, Miroslava Lajčaka i Mikulaša Dzurinde. Zatim se osvrnula i na ulogu „Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope“ osnovanog 1999. godine. Za Sonju Liht evropska perspektiva je bila i ostala najatraktivnija opcija za region (Zapadni Balkan). Sam dijalog sa EU smatra izuzetno korisnim za pojedinačne zemlje jer se kroz taj proces one modernizuju i jačaju svoje institucije. Kao primer je navela Tursku za koju smatra da bez pregovora sa EU ne bi bila toliko evropska koliko je evropska danas. Pozdravila je ideju o nazdravljanju sporazumu Beograda i Prištine ali je istakla da je izuzetno važna sama implementacija Sporazuma odnosno kvalitetne i sposobne institucije čiji će zadatak biti da sprovode Sporazum.

Pre nego što se prešlo na pitanja publike, Štefan File se osvrnuo na BiH istakavši da je Bosna i Hercegovina još pre dve godine upoznata sa uslovama za nastavak evropskih integracija (u ovom času BiH čeka status kandidata za članstvo u EU). Opšti je utisak da EU nakon pomaka u dijalogu Beograda i Prištine očekuje da će konkretni pomaci podstaći dijalog u BiH i na relaciji Skopje – Atina, između ostalog. Iako nije bio učesnik panela, jedno od pitanja bilo je upućeno crnogorskom premijeru Đukanoviću. Pitanje se odnosilo na to da li je Vlada Crne Gore na vezi sa Beogradom i Prištinom tokom pregovora na šta je on odgovorio potvrdno istakavši da je Podgorica u intenzivnom dijalogu sa svim svojim susedima naglasivši da očekuje pomake na bilateralnom planu i kretanje regiona ka NATO-u i Evropskj uniji.

Jedno od pitanja upućenih Štefanu Fileu odnosilo se na evroatlantsku sinergiju u regionu tj. da li smatra da je potrebno više takve sinergije (sinhronizovaniji put kao NATO-u i EU zemalja Zapadnog Balkana – primedba B. Lazić). File je odgovorio vrlo konkretno rekavši: „Da, želim!“. Selimi je dalje izneo stav da nepostojanjem dogovora sve strane u sporu gube misleći konkretno na aktuelni dijalog Beograda i Prištine. Sonja Liht je mišljenja da se u regionu nešto menja u pozitivnom smeru i navela je primer populista iz HDZ-a koji su Hrvatsku uveli u EU. Poposki je za svoju zemlju izjavio da je Makedonija „guru strpljenja“ očito aludirajući na niz propuštenih godina u evroatlantskim integracijama (Makedonija je kandidat za članstvo u EU od 2005. godine ali još uvek nije dobila datum za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU) usled spora oko imena sa Grčkom. Jedno od pitanja se odnosilo i na „frustriranost regiona“ nedostatkom strategije EU za Zapadni Balkan. File je odgovorio da EU ne nedostaje ni strategija ni instrumenti i da su članice i te kako posvećene proširenju Unije uprkos ekonomskoj krizi. Ono što nedostaje File je opisao sledećim rečima: „Just to do it!“ očito aludirajući na veće zalaganje samih pretendenata na članstvo što bi moglo vratiti priču na njegov prvobitni poziv za izdizanje evropske agende iznad nacionanih agendi.

Branko Lazić, 3. maj 2013. godine