branko-serbia

Debatovanje o bezbednosnoj 

politici Srbije

učesnici konferencije 

Institut za međunarodnu politiku i privredu 22. i 23. aprila 2013. godine bio je domaćin međunarodne naučne konferencije na temu „Strateški pravci razvoja i utvrđivanja položaja Srbije u savremenim međunarodnim odnosima“. Konferencija je održana u saradnji sa fondacijom „Hans Zajdel“ iz Nemačke. Na otvaranju konferencije učesnike su pored direktora IMPP-a dr Duška Dimitrijevića govorili i mr Vladimir Božović, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, ambasador Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane zadužen za politiku odbrane i Luc Kober ispred Fondacije Hans Zajdel. Konferencija je obuhvatila preko 70 govornika. Posebno zanimljiv panel bio je poslednji panel koji se bavio bezbednosnim aspektima utvrđivanja položaja Srbije u savremenim međunarodnim odnosima. 

Prvi izlagač na „bezbednosnom panelu“ bio je prof. dr Vladan Jončić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je izlagao na temu „Geostrateški činilac kao determinanta spoljne politike, mesta i uloge Republike Srbije u međunarodnim odnosima“. On je izneo trvdnju da Srbija ima vrlo nepovoljan geopolitički položaj ali da je takav položaj imala i SFR Jugoslavija. Mišljenja je i da je Srbija izložena ucenama Evropske unije. Takođe smatra da je Srbija u pogodnoj poziciji kao tranzitna država ističući primere izgradnje „Južnog toka“ i koridora 10 i 7.

Nakon profesora Jončića reč je dobio prof. dr Branislav Đorđević sa Akademije za diplomatiju i bezbednost. On je govorio na temu „Geostrategijski položaj kao činilac bezbednosti Republike Srbije“. Profesor Đorđević dovodi u pitanje aktuelnost pojma geopolitika danas. Smatra da je geopolitika danas prisutna u obrisima. Kada se radi o položaju Srbije u širem okruženju, Đorđević je prepoznao dominaciju Sjedinjenih Američkih Država na Balkanu kako na bilateralnom tako i na multilateralnom nivou. Istakao je da SAD poseduju čak 760 vojnih baza u svetu a neke od njih broje desetine hiljada ljudi! U svom izlaganju je izneo i tezu prema kojoj je kada se govori o EU fokus na Briselu ali se odluke donose u Berlinu.

Treći govornik na „bezbednosnom panelu“ bio je dr Darko Trifunović koji je izlagao na temu „Bezbednosni aspekti utvrđivanja položaja Srbije u savremenim međunarodnim odnosima“. On se u svom izlaganju osvrnuo na geopolitički kontekst zbivanja u Libiji, Siriji i Grčkoj. Potom je govorio problemu kriminala u Srbiji istakavši da je gram heroina u Beogradu jeftiniji nego u Tirani. Za Vojsku Srbije Trifunović je izjavio da je danas ustrojena po NATO standardima.

Na temu „Multinacionalne operacije i novi bezbednosni izazovi i perspektive Srbije u globalizovanom svetu“ govorila je dr Jasminka Simić sa RTS-a. On a usvom izlaganju konstatuje da je Srbija vojno neutralna zemlja i govori o evroatlantskim aspektima, Ujedinjenim nacijama, ruskom uticaju i modernim rizicima i pretnjama (klimatske promene, bezbednost hrane …). Tokom izlaganja je govorila o Partnerstvu za mir (NATO program) u kom Srbija gradi svoje interoperabilne kapacitete. U 2013. godini Srbija će angažovati 474 vojnih mirovnjaka što je nekoliko puta veći broj u odnosu na prethodne godine.

Branko Lazić (Centar za studije Azije i Dalekog istoka) je prezentovao na temu „Srbija između Severnoatlantskog saveza i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti“. On je rad pripremio zajedno sa kolegom Draganom Trailovićem (Centar za studije Azije i Dalekog istoka / Institut za političke studije). Lazić je u uvodu svog izlaganja postavio pitanje održivosti koncepta vojne neutralnosti na početku 21. veka navodeći kao primere vojni aktivizam vojno neutralnih Finske i Švedske (intervencija u Libiji). Naglašeno je i da je važno razlikovati neutralnost od izolacionizma, neutralizma i nesvrstavanja. Konstatovana je i potreba međunarodnog priznavanja vojne neutralnosti. Lazić je izneo (na osnovu stavova javnog mnjenja) i glavne argumente za i protiv članstva Srbije u NATO-u. Na kraju svog izlaganja se osvrnuo na potencijalno članstvo Srbije u ODKB-u (“Ruski NATO“) konstatujući da je Srbija od nedavno posmatrač u toj organizaciji ali i da geostrateški ne pripada tom (neoevroazijskom) prostoru.

Marina Kostić je izlagala na temu „Vojna neutralnost Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji“ na kojoj je radila zajedno sa mr Srđanom Petkanićem sa Instituta za evropske studije (Alfa Univerzitet). Ona je govorila o vojnoj neutralnosti u okviru EU. Navela je primer Irske iz EU ali i Turkmenostana i njegovu vojnu neutralnost. Kao moguće puteve – pravce u vođenju bezbednosne politike (slučaj Srbije u EU) prepoznali su puno bezbednosno integrisanje zemlje, puno integrisanje uz status vojne neutralnosti i izuzeće iz Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.

                                              

                                                                                                       

  Branko Lazić

09.05.2013.