branko-serbia

Beč (Wien)

Šenbrun, Beč

Veliki je broj evropskih gradova koji turistima, ali i svima koje put navede u njih, ostaju u sećanju zbog njihove lepote, ljudi koji u njima žive, načina na koji funkcionišu ili nekog sasvim drugog razloga. Jedan od gradova koji je mene fascinirao i osvojio je austrijska prestonica Beč.

Beč sam prvi put posetio kao dete krajem 1980ih godina. Do mog sledećeg odlaska u Beč prošlo je 17 godina i od tada skoro svake godine sam bivao u situaciji da posetim „carsku prestonicu“. Kao i mnogi ljudi iz Srbije i ja imam familiju u Beču preko koje sam se upoznao sa gradom koji je, po mnogim kriterijuma, savršen. 2007. godine sam imao prilku da u Beču boravim na tromesečnoj praksi na Diplomatskoj akademiji (Diplomatische Akademie Wien) kao praktikant Fondacije Dr Zoran Đinđić. Za ta tri meseca imao sam dovoljno vremena da bolje upoznam Beč, grad koji se za razliku od Beograda i drugih balkanskih prestonica razlikuje u svega nekoliko „sitnica“, a one su red, disciplina, poštovanje javnih dobara, bezbednost, opuštenost, miran život ... Nije da toga nema i kod nas ali je nivo koji je dostigao Beč cilj kom ovde tek trebamo stremiti.

Svi oni koje nisu bili u Beču a želeli bi da posete Beč i provedu neko vreme u tom gradu trebali bi da vide i prožive određene stvari koje ću se potruditi izdvojiti na osnovu mog dosadašnjeg „bečkog iskustva“. Ako ste u Beču, prva stvar koju bih Vam preporučio da vidite jeste „Štefansplac“ odnosno Graben i centralna šetačka zona. Tu ćete moći da vidite jednu od najlepših svetskih katedrala „Štefansdom“. Dalje se možete spustiti do „Švedenplaca“ i Dunavskog kanala gde možete uživati u poslastičarskim specijalitetima. Prethodno na Grabenu popijte bečki „melanž“ koji je sličan italijanskom kapućinu. Poseban doživljaj predstavlja vožnja „Ringom“ odnosno centralnim prstenom oko gradskog jezgra i centralnih gradskih opština odnosno becirkova. Vozeći se tramvajem po ringu možete videti prelepe parkove, Dunavski kanal, sedište OPEK-a, austrijski parlament, Hofburg palatu, luksuzne hotele, bečku operu ... Imate osećaj kao da ste u „gospodskom 19. veku“. Posebnu draž čitavom doživljaju daju fijakeri koji prolaze centralnim ulicama Beča. Od ostalih lepota Beča, kojih ima dosta, preporučujem obilazak dvorca Šenbrun do kog se lako stiže metroom a koji je u Beču doveden do savršenstva kako po broju linija tako i po učestalosti saobraćaja. Pored Šenbruna treba videti i zamak Belvedere i niz lepota u centralnom delu grada. Zapravo ceo Beč izgleda kao muzej pod otvorenim nebom. To vam potvrđuju brojni turisti iz Japana koji jure centralnim ulicama Beča.

Štefansdom, Beč

Ako želite da upoznate delove grada u kojima u većem broju žive ljudi sa naših prostora onda možete krenuti preko „Girtle“ odnosno drugog gradskog prstena. Tada ćete se obresti u 10, 14 ili nekom od susednih becirkova u kojima živi veliki broj ljudi iz Srbije, Hrvatske, Turske, Bosne i Hercegovine ... Naš jezik možete čuti praktično na svakom koraku, vozeći se u metrou, kupujući u „BILI“, šetajući „Lugner sitijem“ ... Prema nezvaničnim procenama u Beču živi oko 300.000 Srba što znači da je svaki šesti Bečlija zapravo „gost iz Srbije“. Mnogi od njih nisu zapravo gosti odnosno „auslenderi“ ili kako mi kažemo „gastarbajteri“. U Beču je prisutan ogroman broj Austrijanaca srpskog porekla. O njihovom uticaju i društvenoj moći može se diskutovati. Lično mislim da su nedovoljno aktivni i integrisani u društvo imajući u vidu brojnost srpske zajednice u Austriji. Za to su verovatno odgovorne obe strane podjednako. Ipak, moj utisak tokom boravka u Austriji bio je da su Srbi i ostali bivši jugoslovenski narodi prilično lojalno i mirno stanovništvo koje se lako uklapa u austrijski red, rad i disciplinu ne praveći ništa više problema od lokalnog germanskog stanovništva.

UN, Beč

Za one koji žele da šopinguju Beč je i više nego odličan izbor. Centralna šoping zona nalazi se u „Marijahilferštrase“ u kojoj se nalaze butici i radnje u nedogled, od „Muzeums kvartijer“ do „Girtle“. U tom delu grada su i brojni muzeji, univerzitetske zgrade kao i ambasade. Trebalo bi videti svakako muzej Gustava Klimta ali i čuvenu bečku pijacu „Našmarkt“ u „Viner štrase“. Možete kupovati garderobu i ostale potrepštine po cenama često daleko povoljnijim od onih u Srbiji. Među lepotama Beča su i zabavni park Prater poznat po velikom panoramskom točku i brojnim „kućama straha“, skakaonicama, ringišpilima its. Beč ima i svoje brdo Kalenberg sa kog se vidi prelepa panorama grada. Novi deo grada ima veliki broj modernih zgrada među kojima se ističu sedište Ujedinjenih nacija (UNDP i IAEA) i „Milenijumski toranj“. Svakako da, ako ste u Beču onda pored „melanža“ trebate da okusite i „zaher tortu“, bečku šniclu, „viner keze“, „vajs gešpric“ i niz drugih lepota bivše habzburške prestonice. O tome bismo mogli u nedogled ali najbolje bi bilo u to se uveriti na licu mesta. 

U odnosu na Beograd i Srbiju Beč nije daleko, a ima i dosta turističkih aranžmana koji će vam omogućiti da za par desetina evra posetite „evropsku lepoticu“ koju neki nazivaju i „kapijom Balkana“. Ne morate nositi ni puno novca, osim ako niste krenuli u šoping. Dovoljno je da se prošetate Grabenom i popijete „melanž“ nakon što ste okusili autentični „viner keze“. I više nego dovoljno za one koji znaju da uživaju u pravim lepotama a Beč ih ima i više nego dovoljno...

Branko Lazić, maj 2013.