branko-serbia

Убљанин на привременом раду у Гани

Немања Николић на градилишту у Акри

Велики број младих из Србије, силом прилика и због тешке економске ситуације, приморан је да свој професионални и материјални бољитак потражи у иностранству. Највећи део њих одлази пут западне Европе и северне Америке, али има и оних који су се упутили на егзотичније локације. Један од таквих је и Немања Николић, грађевински инжењер из Уба, тачније из Врела поред Уба. Немања се обрео на афричком континенту,  у Гани где живи и ради већ девет од уговором планираних 12 месеци. Ангажован је као шеф градилишта у ганској компанији MISCAT LMT на чијем се челу налази човек са наших простора. Са Немањом сам разговарао о његовом боравку у Гани односно о његовим мотивима за одлазак у Гану и утисцима  о животу у Гани. Током разговора стекао сам утисак да је он и те како био свестан даљине и неизвесности али и авантуристичке природе свог путовања у подсахарску Африку. Након низа питања и њгових одговора стиче се утисак да је задовољан јер му се указала прилика да се упозна са потпуно другачијом културом и менталитетом у односу на Европу и Србију из које долази. Остатак текста посвећен је конкретним питањима и још конкретнијим одговорима који описују живот и рад једног младог Србина у Гани.

Који су твоји главни мотиви да отпутујеш у Гану и тамо потражиш посао?

Главни мотив је свакако финансијске природе тј. могућност да се заради више новца него у Србији. Такође, имајући у виду велику конкуренцију у Србији и чињеницу да је све више искусних инжењера без посла и да траже посао, радно искуство у иностранству ми омогућава конкурентнију позицију приликом тражења посла у Србији.

Опиши нам Гану у кратким цртама односно по чему се Гана истиче и која су њена основна обележја?

плажа у Акри

Гана је држава на истоку Африке тачније на обалама Атлантског океана. Има око 26 милиона становника од којих њих пет милиона живи у престоници Акри у којој се и ја налазим. За разлику од суседних земаља у Гани је политичка ситуација релативно стабилна. Земљом доминирају два велика племена од којих је једно под јаким америчким а друго под јаким британским утицајем. Земља обилује рудним богатствима и позната је по резервама злата, нафте, гаса, шумским потенцијалима ... Интересантно је да је на парламентарним и председничким изборим одржаним крајем 2012. године победу однела проамеричка опција са свега 2% предности али није било никаквих озбиљнијих политичких тензија и трзавица. Сматра се и да Американци одржавају мир у Гани као и да контролишу послове око експлоатације рудних богатстава Гане.

Акра, Гана

У Гани је клима врло пријатна са температурама од 25 до 35 ^оС уз пријатна јутра и вечери. Често дува пријатан ветар и високе температуре се лакше подносе него у Србији. Зима није присутна у Гани а ретко пада киша и то се обично дешава током јуна. Живот у Акри је релативно безбедан али водимо рачуна када се крећемо по насељима у којима живе сиромашни. Иначе, бели људи или обруни како нас називају у Гани уживају велики углед и поштовање. Из њихове перспективе белци којих има доста , махом као пословних људи, важе за нешто савршено (богати и интелигентни) и уживају велико поштовање. Интересантно је да и у Гани Кинези полако преузимају примат када се ради о странцима.

Становници Гане обожавају фудбал по ком најбоље и познају Србију јер су у блиској прошлости селектори њихове репрезентације били наши стручњаци Дујковић, Рајевац и Стевановић. Нарочито су поносни и на Кофија Анана некадашњег генералног секретара Уједињених нација који је из Гане.

Какав је животни стандард у Гани и како живе Гањани у поређењу са Европљанима?

Немања у друштву са колегама из Србије и Гане

За њихов стандард цене у Гани су изузетно високе, нарочито ако се има у виду да је просечна плата у Гани свега 70 америчких долара. Сво богатство је у рукама мањине која чини око 10% становника међу којима су белци и богатији црнци. Такав однос друштвених слојева им омогућава лако проналажење јефтине радне снаге међу већинским црначким становништвом.

Приликом шетње Акром могу се видети нанизане тезге и гомила људи око возила у саобраћајном шпицу. На њиховим главама су лавори у којима има разне робе од банана и ананаса преко брисача за аутомобиле до кредита за мобилне телефоне. Генерално су весели и срећни кад зараде један сидиш (1 амерички долар вреди 2 сидиша) од ког могу да се прехране током дана. Ако им дате један сидиш захваљиваће вам се пола дана. Занимљиво је да становници Гане  многе послове раде под отвореним небом где примера ради израђују и врхунски намештај у шта сам се и лично уверио.

Јеси ли имао прилку да се пробаш афричку храну и какви су твоји утисци о начину исхране у Гани?

Храна у Гани је идентична оној у Србији али се њен укус разликује. У Гани се могу наћи парадајз, краставац, грашак као и манго, банане и поморанџе. Воће је у Гани генерално прилично јефтино. Од меса у Гани се припремају свињетина, овчетина, пилетина као и морска и речна риба али већина становника нема материјалних могућности да себи приушти највећи део те хране. Просечан Гањанин једе пиринач, рибу и банаку (слично нашем качамаку). Занимљиво је да банаку припремају на отвореном често и у прашини у посуди користећи мотку од бамбуса. Дешава се и да по цео дан ништа не једу и да су у стању да спавају пуно у било које доба дана на било ком месту. Многи од њих изгледају уморно и умртвљено управо због немаштине.

  

У поређењу са Европом, каква је инфраструктура у Гани?

Инфраструктура у Гани се полако развија али углавном имају лошу путну мрежу и искључиво атмосферску канализацију. Често се осети смрад поред канала пуних смећа. У последње време се све више гради у Гани али то је и даље недовољно имајући у виду величину популације. Радови се генерално споро одвијају а исплате радника су нередовне. Велики је број недовршених зграда делимично усељених које уједно чекају боље дане за завршетак грађевинских радова. Имајући у виду да у Гани нема зиме, при градњи не користе изолационе материјале већ искључиво бетонске блокове, бетонске стубове и плоче, док подове облажу плочицама а стазе бехатоном. Белци су главни инвеститори у грађевинарству и зарађују велики новац од продаје зграда тј. станова. У Акри се могу све чешће видети и модерне зграде са алуминијумским фасадама које се граде алко бондом увезеним из Кине.

Да ли си путовао ван Акре и какви су твоји утисци о природним лепотама Гане?

Волта (Гана)

Иако нисам имао пуно прилика да путујем по Гани обишао сам три пешчане плаже и један национални парк ван Акре. Плаже су веома лепе и нисам имао прилике да видим сличне раније а посебну драж даје немирни океан који их запљускује. Национални парк који сам посетио налази се поред вештачког језера Волта и представља сушту супротност остатку земље. Цео комплекс је испуњен лепим ресторанима, уредно пошишаним травњацима и базенима. Имате осећај као да сте у Европи. Занимљиво је да док путујете од Акре ка том националном парку имате прилку да прођете кроз племенска села у којима живе људи у малим кућицама а мајмуни се веру по дрвећу поред пута. То је јединствени призор који се може доживети само у Африци!

Има ли наших људи тј. држављана Србије у Гани и чиме се баве?

Наших људи има у Гани и већина њих, тачније њих шездесетак, ради за Енергопројект који ужива велики углед у Гани. Енергопројект је изградио велики број владиних зграда у Гани а и мој послодавац је својевремено радио у Енергопројекту пре него што се оженио женом из Гане и ушао у приватни посао. Већина Срба се окупља у једном ресторану који је власништво ликовног уметника из Србије, иначе сина једног од наших бивших амбасадора који је службовао у Гани.

Бранко Лазић, 10. мај 2013. год.