branko-serbia

JAVNO SLUŠANJE O PRAVIMA SRBA U REGIONU

14. februara u Domu Narodne skupštine Srbije (Mala sala) održano je javno slušanje na temu političkih i drugih prava Srba u regionu. Prisutnima su se u prvom delu skupa obratili predstavnici organizatora (Republika Srbija i UNDP), dok su u drugom delu skupa govorili predstavnici Srba iz regiona i praktičari u realizovanju politike prema dijaspori (predstavnici različitih ministarstava i ostalih zainteresovanih institucija). Skup je obeležen konstatacijama da je položaj Srba u regionu pogoršan, naročito u većini bivših jugoslovenskih republika (potpredsednik Skupštine Srbije Nenad Popović apostrofirao loš položaj Srba u Hrvatskoj). Konkretni primeri su uskraćivanje statusa nacionalne manjine Srbima u Sloveniji, nerešena imovinska pitanja u Hrvatskoj, crkveni sporovi u Crnoj Gori i Makedoniji, neravnopravan položaj u Federaciji BiH ... Konstatovano je da Srbi u regionu čine oko dve trećine ukupne srpske dijaspore. Procenjuje se da u regionu živi oko 1,9 miliona Srba prema zvaničnim podacima iz regiona. Direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu dr Slavka Drašković požalila se na nedovoljnu svest o važnosti politike prema dijaspori kao i na mala sredstva kojima se raspolaže u realizovanju te politike. Predložila je i konkretne zaključke sa skupa koji bi podrazumevali kvalifikovanje politike prema dijaspori kao prioritetne državne politike, poziv na zasedanje Saveta za Srbe u regionu (najvažniji članovi Saveta su predsednik i premijer Srbije). Ona je apelovala i na potrebu operacionalizovanja resornog zakona i strategije i rekla da se radi na donošenju akcionog plana i na izmenama Zakona o dijaspori i Srbima u regionu. Marko Đurić savetnik predsednika Nikolića okarakterisao je odnos prema državi „odnosom prema nama samima“ i pitanjem od nacionalnog i državnog značaja. Prvi govornik u radnom delu skupa bio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Dodik je u svom dužem izlaganju istakao da su mir i razvoj prioriteti u regionu i da je veoma važno da to bude praćeno i jakom Srbijom. On je izneo niz optužbi na račun međunarodne zajednice. Optužbe su se odnosila na, po njegovom mišljenju, protivpravno oduzimanje nadležnosti R. Srpskoj kao i na (ne)pravednost suda u Hagu (ICTY). Apelovao je na donošenje „Bele knjige“ o položaju Srba u pojedinačnim državama regiona. Izneo je i zahteve za predstavljenošću Srba iz BiH u Narodnoj skupštini Srbije rekavši da ne traže politički uticaj već da žele da se čuje njihov glas u Srbiji (poput bosanskih Hrvata u Hrvatskoj). Nakon Dodika reč su uzeli predstavnici Srba iz susednih zemalja, počev od Slavomira Gvozdenovića iz Rumunije, preko Gorana Danilovića iz Crne gore do predstavnika Srba iz Albanije i Mađarske. Treba istaći Danilovićev apel za podvlačenjem crte o onome što je do sada urađeno na planu politike matice prema dijaspori. Makedonski Srbin Ivan Stoilković je apelova na ravnopravan položaj svih organizacija Srba pred maticom bez povlašćivanja „politički podobnih“. Istoričar i lider Naprednog kluba Čedomir Antić je naglasio da je sticanjem državnosti 2006. godine Srbija došla u poziciju da se bavi svojom dijasporom i da su načinjeni prvi koraci (zakoni, ministarstvo – kancelarija ...) ali da je potrebno preći sa reči na dela na šta (negativno) utiče „skleroza dekadencije i laži“ i dalje vrlo prisutna u Srbiji. Skup je generalno posmatrano važan korak u javnoj debati o politici Srbije prema dijaspori. Mogle su se čuti i teške reči i optužbe na račun suseda ali može se izvesti zaključak da će se do boljeg položaja Srba u regionu pre stići dijalogom sa susedima a taj proces tek treba intenzivirati.

Branko Lazić, februar 2013.