понедељак, 18. фебруар 2013.


СРБИЈА И ИНДОНЕЗИЈА

Србија и Индонезија се могу похвалити вишедеценијским пријатељством које се развијало пре свега кроз ангажман у Покрету несврстаних земаља међу чијим оснивачима су били тадашња Југославија и Индонезија. Управо је пре две године у поменутим земљама обележено 50 година од оснивања Покрета несврстаних земаља. Београд је имао част да приреди Министарску конференцију поводом јубилеја док је у Џакарти одржан редовни самит Покрета. Данас је позиција Србије у Покрету нешто другачија и Србија ужива статус посматрача за разлику од Југославије која је до свог распада била један од „носећих стубова“ организације земаља (тадашњег) „трећег света“. Оно што две земље данас спаја јесте и индонежанска подршка Србији кроз одлуку да не призна самопроглашену независност Косова.

У овом тренутку Србија и Индонезија раде не обнављању традиционалних веза, пре свега кроз економско повезивање. С тим у вези, Влада Индонезије је у јулу 2012. године донела одлуку да Србију прогласи дистрибутивним центром за индонежанску робу. На конкретизацији ове идеје тек треба радити како би се индонежански намештај, текстил, електроника, зачини, какао, каучук и други производи нашли у већем обиму на тржиштима југоисточне и средње Европе. Последњих година су се могле чути и идеје о отварању директне авио линије на релацији Београд – Џакарта. Идеја је пуно, али конкретни кораци очито тек предстоје. Имајући у виду положај Србије и традиционално пријатељство идеја да Србија постане „пословни простор“ једне од најдинамичнијих светских привреда није без основа. Индонезија бележи континуирани раст БДП-а од по преко 6% што је чини једном од најекспанзивнијих светских и азијских привреда. Номинални доходак у овој земљи од око 250 милиона становника износи 894,9 милијарди америчких долара у 2012. години док је у категоријама куповне моћи надмашио хиљаду милијарди долара и износи 1,212 билиона америчких долара. Посматрано по глави становника он је ипак, због многољудности, мањи за око 50% у односу на доходак у Србији и износи око 5.000 $. На челу ове, претежно муслиманске државе (86,1%), у којој живи и око 9% хришћана и око 2% индуса, налази се Сусило Бамбанг Јудхојоно. Јудхојоно је на челу државе од 2004. године и уједно је и председник и премијер Републике Индонезије.

Вук Јеремић у посети Индонезији
фебруара 2011. године
Индонезија и Србија имају мали обим трговинске размене. Тако је у 2011. години трговинска размена ових земаља вредела 57 милиона $ уз дефицит од 45 милиона $ на рачун Србије. Треба имати у виду и да свега око 20% индонежанске робе стиже у Србију директно из Индонезије. Оно на чему се ради у последње време јесте интензивирање политичко-економских контаката Србије и Индонезије. Тако је септембра 2012. године одржан Пословни форум привредника двају држава у Привредној комори Србије. Ондашњи министар спољних послова Вук Јеремић боравио је у фебруару 2011. године у званичној посети Индонезији када се сусрео са индонежанским шефом дипломатије Мартијем Наталегавом. Крајем прошле године у Србији је боравила парламентарна делегација из Индонезије а главни гост на београдској прослави 67. година Индонезије био је председник Србије Томислав Николић. Свечаност је приредио индонежански амбасадор Њ.Е. Самуел Самсон који је познат и по хуманитарном раду у Србији.

Простора за конкретнијом сарадњом и већом трговинском разменом између Србије и Индонезије по свему судећи има. Но, оно што треба учинити у предстојећем периоду јесте конкретизовање постојећих идеја међу којима је свакако најзначајнија оснивање индонежанског дистрибутивног центра у Србији.

Бранко Лазић, фебруар 2013. године

Нема коментара:

Постави коментар