branko-serbia

BUDUĆI ODNOSI NA REALACIJI NATO – AZIJA

Odnosi NATO-a sa Rusijom, Indijom i Kinom

Novi milenijum doneo je sa sobom nove rizike i pretnje na svetskoj političkoj sceni i podjednako ugrozio niz ključnih činilaca međunarodnih odnosa. Stoga ne treba da čudi, niti da iznenađuje potreba za saradnjom i zajedničkim suočavanjem sa nekonvencionalnim pretnjama po bezbednost velikih državnih sistema. Nekadašnji politički protivnici i blokovski rivali danas sve više sarađuju u borbi protiv novih rizika poput terorizma i piraterije.  To ne znači da se nesuglasice koje postoje među njima brišu, ali dati nesporazumi nisu prepreka da se sarađuje na pomenutim poljima. Svakako, ključna ulogu koju NATO ima na Zapadu čini ga i više nego referentnim partnerom velikim azijskim državama koje postaju sve aktivniji igrači na geopolitičkom i geoekonomskom planu. Rusija, Indija i Kina čine blok od koga se mnogo očekuje pre svega na privrednom planu i stoga je neminovna potreba za bezbednošću građana i investicija u datim zemljama. Istovremeno, NATO zabrinut za bezbednost svog vojno-političkog bloka igra više nego aktivnu ulogu na polju očuvanja bezbednosti na trustnom azijskom području. Prisustvo NATO-a u Afganistanu i uloga ključnog činioca u održavanju mira i bezbednosti na datom prostoru upućuje NATO na saradnju sa azijskim regionalnim silama. Novi strateški koncept Alijanse predstavlja očekivani korak na polju prilagođavanja novim rizicima i pretnjama sa kojima se sučava ne samo NATO, nego i ostatak sveta, a naročito države sa prostora Azije.  

pripadnici ruskih oružanih snaga

NATO je suočen sa modernim pretnjama primenio funkcionalni princip naspram geografskog principa napuštajući evro-atlantski prostor razmeštanjem svojih trupa na udaljenim meridijanima. 130.000 NATO vojnika u službi očuvanja globalne bezbednosti jasno govore u prilog tome. Sa druge strane dato NATO prisustvo, konkretno u Afganistanu ne doživljava se negativno od strane velikih azijskih sila kojima je u interesu stabilnost na prostorima centralne i južne Azije. Ruskoj strani nije bio problem da organizuje obuku centralnoazijskih i afganistanskih snaga bezbednosti u saradnji sa NATO-om, kao i da od marta 2008. dozvoli tranzit NATO nevojne opreme na putu do Afganistana. Kineskoj strani, takođe, saradnja sa NATO-om nije strana, o čemu svedoče mirovne operacije u Adenskom zalivu. Ipak, treba napomenuti da kineska strana daleko više insistira na primeni UN mehanizama preko kojih je voljna sarađivati sa državama članicama Alijanse. Kinezima je naročito u interesu garantovanje bezbednih trasa bliskoistočne nafte čiji su vodeći konzumenti, zajedno sa Japanom. Stoga Kina nema zamerki na NATO vojno prisustvo u bliskoistočnoj regiji.   

kineski vojnici

U mesecima koji dolaze uoči NATO samita u Lisabonu kada će se, u svetlu nove međunarodne realnosti, doneti odluka o Novom strateškom konceptu, saradnja sa Rusijom, naročito, ali i sa ostalim regionalnim silama počinje sve više da dobija na značaju. Pretnje sa kojima se suočavaju ovi ključni međunarodni subjekti su identične i podjednako ih sve pogađaju.  Radikalni ekstremizam, proliferacija nuklearnog oružja, klimatske promene, svetska finansijska kriza i energetski problemu podjednako ili barem u sličnoj meri pogađaju Vašington, Brisel, Moskvu i Peking. Bezbednost Arktika ispod kojega se krije 25% svetskih rezervi ugljovodonika pitanje je o kojem trebaju razgovarati NATO i Rusija. Sve više se govori o sveobuhvatnom pristupu u delovanju Alijanse, ali i u njenoj saradnji sa partnerima čiji broj treba da raste na svim nivoima. Alijansi je potrebno da dopuni vojne civilnim segmentima, kao i da puno učini na svojoj interoperabilnosti i promociji.

indijska vojska

Generalni sekretar NATO-a Rasmusen 2009. rekao je da NATO nije više evropocentrična organizacija aludirajući u velikoj meri na potrebu za saradnjom pre svega sa ruskim partnerima. Strahovi od iranskih Sahab projektila mogu se protezati i nad Moskvom i stoga predsednik Obama u svom faznom pristupu radi na promociji raketnog štita u Evropi izražavajući spremnost za dijalogom sa Kremljom. Da li se na datom planu može ostvariti saradnja pitanje je na koje nije lako dati odgovor, ali se zajednički interesi za nacionalnom bezbednošću svakako mogu poklopiti u datoj situaciji. Ideja predsednika Medvedeva o evroatlantskoj bezbednosnoj zajednici od Vankuvera do Vladivostoka predstavljena u Berlinu juna 2008. može da izgleda kao utopija i politički marketing ali i realpolitička potreba u situaciji suočavanja sa nekonvencionalnim bezbednosnim pretnjama na evro-atlantskom prostoru.

Branko Lazić, 2010.