Austrija i jačanje slobodaraca!?

Austrija i jačanje slobodaraca!?

Fajman, Špindeleger i Štrahe; photo: news.at

Ovih dana u austrijskoj javnosti mogu se uočiti rezultati istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da je Slobodarska partija (FPÖ) predvođena Kristijanom Štraheom u usponu u odnosu na vladajuće socijaldemokrate (SPÖ) i narodnjake (ÖVP). Tako se navodi da FPÖ početkom avgusta (Galupovo istraživanje) uživa podršku 28% Austrijanaca što je rast od 1% u odnosu na avgust i čak 7,49% u odnosu na parlamentarne izbore održane u septembru 2013. godine. Istovremeno rezultati anketa tvrde da opada popularnost Fajmanove SPÖ i Špindelegerove ÖVP. Ipak 24% i 19% podrške nije mali udeo u biračkom telu i zbirno posmatrano te dve partije opravdavaju činjenicu da su ponovo oformile tzv „veliku koaliciju“ koja je često na vlasti u Austriji. Ovim podacima treba dodati i činjenicu da je lider slobodaraca Kristijan Hajnc Štrahe dobio 28% podrške za ulogu kancelara ali isti udeo dobio je i aktuelni kancelar Verner Fajman. Špindeleger u tom istraživanju beleži duplo slabiji rezultat od 14% koji je slabiji i od iskalkulisane podrške od 16% za Evu Glavišnig Pišček liderku „Zelenih“.

Članovi aktuelne vlade Austrije (2013 - 2018)

Sve to, naravno, ne znači puno u praktičnoj politici odnosno u trenutku kada se meri prava podrška birača a to su jedini validni izbori na kojima su prethodne jeseni crveno-crni ponovo nadjačali slobodarce koji, istini za volju, jačaju iz godine u godinu. No, postavlja se pitanje da li Štrahe beleži „pirove pobede“ obzirom na neretko ekstremne stavove iz FPÖ-a koji prosto onemogućavaju koalicione veze sa drugim austrijskim političkim partijama. Imajući u vidu da je ÖVP poput FPÖ stranka desnice ali na različitom stupnju udaljenosti od ideologije političkog centra, ne bi bilo neprirodno videti vladu Špindeleger – Štrahe. To se ipak ne dešava, sa izuzetkom Šisel – Hajder (2002 – 2007), kada je jedini put bila oformljena crno-plava (kasnije narandžasta BZÖ) koalicija. ÖVP jednostavno može puno da izgubi brakom sa poletnim FPÖ-om tj. koalicija bi dugoročno mogla oslabiti birački korpus ÖVP-a koji bi mogao otići upravo FPÖ-u. Ne treba smetnuti s uma i da u Austriji „Zeleni“ (Grüne) i liberalni NEOS uživaju podršku oko 23-24% birača što je zbirno više od podrške FPÖ-u na izborima 2013. godine.

Kristijan Hajnc Štrahe; photo: news.at

Može se reći da je Štrahe lukav političar koji vešto alarmira „austrijsku Austriju“ kojoj govori da je ugrožava nerad ali ga neretko povezuje i sa strancima što ga čini desnijim i ekstremnijim partnerom u nekim budućim vladama Austrije. On tu retoriku vremenom ublažava ali se često bori i u samom FPÖ-u ne bi li ih predstavio prihvatljivijim većem broju birača. Tako je Andreas Melcer bio prekoren zbog pogrdnih izjava o EU dok je Harold Vilamski optužen da je skovao zaveru o Ojgenu Frojndu (SPO) kao šijunu UDBE. Sve se to događa u kampanji za mesta u Evropskom parlamentu. Na majskim izborima za EP najviše glasova osvajaju ÖVP i SPÖ i dobijaju po pet mandata dok FPÖ osvaja 19,72% podrške i četiri mandata što je rast za 100% i svakako uspeh za njih. No, pored njih u EP ulaze i „Zeleni“ sa tri i NEOS sa jednim mandatom te je tako odnos „evropejaca“ i „evroskeptika“ 14:4 i teško je govoriti o ozbiljnom rastu uticaja desnice i evroskeptika u Austriji.

grafika: Branko Lazić

"Galupova" procena podrške za kancelarsku poziciju u Austriji (avgust 2014.); grafika: Branko Lazić

Činjenica da su ovi izbori održani nedavno i da su potvrdili snagu Fajmanove i Špindelegerove vlade govori da je Štraheov rast ipak relativan iako ga niko ne spori. Njegov najveći problem ostaje mali manevarski prostor u kreiranju buduće vlade i činjenica da novi izbori slede tek 2018. godine. Do tada će Fajman i Špindeleger moći da se izbore sa ekonomskom krizom i političkim izazovima koji su u Austriji daleko manji nego u drugim EU državama. Poreska politika i socijalni stanovi su svakako manji izazov od „budžetskih rupa“ i državnih bankrota sa kojima se suočavaju druge države. Fajman vešto neguje i partnerstvo sa Špindelegerom čijoj je partiji dao resore spoljnih (Kurc) i unutrašnjih poslova (Lajtner) ali i finansija (Špindeleger) i privrede (Miterlener).

grafika: Branko Lazić

Karta na koju Štrahe igra ostaje „(polu)prikriveni nacionalizam“ koji mu svakako može doneti deo glasova onih uplašenih ekonomskim migracijam u Austriju. Međutim, ako im Fajman objasni da te migracije donose boljitak Austriji i da Austriji treba još milion radnika da bi održala privredni nivo u narednih nekoliko decenija, onda će se Štrahe naći u nezgodnoj i politički teško održivoj situaciji. Moguće da je to i sam uvideo obzirom na sve češće afirmativno pozicioniranje u odnosu prema Srbima i Hrvatima koje daleko više simpatiše u odnosu na Turke i ostale muslimane koji su i te kako brojni u Austriji u kojoj mnogi žive mirno decenijama.

Branko Lazić,

03.08.2014.