SUOČAVANJE
SRBIJE SA (SUROVOM) REALNOŠĆU
 |
| photo: csmonitor |
Evidentno je da se Srbija nalazi u izuzetno
nepovoljnoj poziciji i pored izuzetne kooperativnosti koju je pokazala u aktuelnom
dijalogu. Stiče se utisak da je Srbiju potrebno prisiliti na popuštanje kao „poraženu
stranu“ što Srbija ne mora prihvatiti ali će u tom slučaju doživeti „tihu
izolaciju“ jer će EU neuspeh pregovora doživeti „lično“ kao „debakl EU
diplomatije“. Za to vreme Albanci sa Kosova nemaju puno da izgube, naročito dok
imaju otvorenu ili prikrivenu podršku EU i SAD-a. Ističe se da su SAD izuzetno
važan činilac u ovom dijalogu i da će na kraju Vašington ponovo (zbog
nesposobnosti Brisela) presuditi. Istorija pokazuje da će to biti na štetu
Srbije i stoga Srbija mora učiniti veliki napor da se mudro i pragmatično
uklopi u „igru velikih zapadnih sila“ da ne bi bila ponovo marginalizovana i
proglašena za „remetilački faktor“. U suprotnom, ne bi bilo neočekivano da
kazna bude ne samo izolacija već i nove tenzije ne samo na severu Kosova i
Metohije već i na „jugu Srbije“ ali i u Sandžaku i Vojvodini. Upravo zbog toga
Srbija mora da zaustavi nepovoljni kurs koji već dve decenije ide na njenu
štetu. To svakako nije lako učiniti naročito jer su uloge ranije podeljene, ali
prekomponovanje nije nemoguće.
U svakom slučaju nova izolacija bi bila
pogubna po Srbiju a i olakšala bi delovanje Albancima (priželjkuju inaćenje
Srbije koju bi ponovo optužili za nespremnost za pomirenje) na reintegraciji
severa Kosova. Percepcija NATO-a i EU kao neprijatelja Srbije u današnjem
trenutku nanosi veliku štetu šansama Srbije da pronađe svoje mesto u regionu i
Evropi i očigledno je neophodno prilagođavanje spoljnopolitičkog pristupa zemlje
kako bi izbegla dupli gubitak (ni Kosovo ni EU) što bi Srbiji nanelo
nesagledivu štetu dugoročno samom činjenicom da je skrajnuta iz regionalnih i
evropskih tokova.
Branko Lazić, april 2013.
Нема коментара:
Постави коментар