Borba za opstanak Izraela?!

Borba za opstanak Izraela?!

Ričard Koen, photo: salon.com

U tekstu pod naslovom „A Fight for Israel’s Existence“ objavljenom 21. jula u „Vašington postu“ (Washington Post) Ričard Koen (Richard Cohen) predstavlja svoje viđenje pozicije u kojoj se danas nalazi Država Izrael.

On konstatuje da je Izrael 1948. godine uspeo da odoli napadu arapskih suseda (Egipat, Irak, Liban, Sirija i Jordan) ali i da je CIA tada procenila da Izrael teško može opstati duže od dve godine. Od tada do danas prošlo je 66 godina ali Koen strahuje da bi prognoze tadašnje CIA mogle da se pokažu tačnim iako sa velikim zakašnjenjem.

Koen kaže da danas nema velikih pretnji po Izrael od strane arapskih suseda i da se opasnost svela na Hamas u Gazi koji će, po njegovom mišljenju, Izrael uspeti neutralisati. Dalje navodi da su Egipat i Jordan ugovorili mirnu koegzistenciju sa Izraelom, da je Saudijska Arabija bila po strani i 1948. godine dok je Liban i dalje sklon sukobljavanju sa Izraelom obzirom da je Izrael često intervenisao na libanskoj teritoriji u proteklih tridesetak godina. Sa druge strane, Sirija i Irak se nalaze u svojevrsnom unutrašnjem haosu i ne predstavljaju opasnost po današnji Izrael. Reklo bi se da osim libanskog Hezbolaha i Hamasa nema zainteresovanih za ratovanje sa Izraelom. 

Izraelska vojska na granici sa Gazom, photo: bbc

Ipak, Koen je daleko pesimističniji od onih koji vide minimalnu opasnost u Hezbolahu i Hamasu. On smatra da pred Izraelom nije samo čišćenje tajnih tunela koji povezuju razdvojene Palestince niti samo uklanjanje raketa iz pojasa Gaze. On smatra da je pred Izraelom borba sa suštinski opstanak na tom prostoru i to potkrepljuje nizom svojih argumenata. Navodi da je Hamas lansirao stotine raketa od kojih su neke završile i u Tel Avivu pa čak i u Haifi. Izraelski PVO čini čuda i uspeva da neutrališe brojne ali ne i sve raketne napade usmerene na izraelsko tlo, kaže Koen. 

Ujedno, susedne arapske zemlje su mahom u haotičnom unutrašnjem stanju i preti im opasnost ekstremizacije unutrašnje političke scene, kaže Koen. On strahuje da bi „Muslimansko bratstvo“ moglo ponovo preuzeti vlast u Egiptu i da bi njegov „ideološki sin“ Hamas mogao postati blaga varijanta oponenta zvaničnom Izraelu. 

Koen ne spori niz vojnih uspeha i poduhvata Izraela u ratovima sa Hezbolahom i Hamasom ali kaže da je svaki sledeći sukob sudbonosniji po opstanak Izraela. Naglašava da Izraelci sve obazrivije i sve češće „gledaju preko ramena“. Kaže i da oko 60% Izraelaca imaju ili žele da imaju pasoš još jedne države. Mahom su to evropske države iz kojih potiču njihovi preci. Procenjuje se i da oko 500.000 njih već živi u SAD-u (ne računajući prethodno doseljenu jevrejsku zajednicu). Ričard Koen ističe važnost osećaja bezbednosti i sigurnosti koji je kod Izraelaca brojnim ratovima i sukobima ugrožen i primećuje se izvestan zamor po tom pitanju.

Protesti protiv intervencije u Gazi; photo: euractiv

Po njegovom mišljenju, Hamas je ubeđen da dobija sadašnji rat i da je zbog toga odbio egipatsko mirovno posredovanje. U prilog tome navode i da nijedan od njihovih vođa nije nastradao. Koen dalje kaže da će pre ili kasnije biti neophodno međunarodno posredovanje u potpisivanju novog mirovnog sporazuma i u toj ulozi on vidi, već na tom polju aktivnog, američkog državnog sekretara Džona Kerija (John Kerry). Po Koenovom mišljenju Keri mora zahtevati prestanak iskopavanja tunela i lansiranja raketa. Hamas može ostati u Gazi a Izrael se čini voljnim ublažiti blokadu tj. izolaciju Gaze. I sve to mora pratiti raspodela sredstava na dobrobit naroda Palestine a ne zarad proizvodnje novih raketa i izgradnje novih tunela, navodi Koen.

Raketiranje Gaze; photo: bbc

Koen je duboko ubeđen da Sjedinjene Države moraju učiniti ključni korak u smirivanju tenzija i rešavanju izraelsko-palestinske krize. On odbija da prihvati da se ta uloga može prepustiti Turskoj ili Kataru koji su neprijateljski nastrojeni prema Izraelu.

Svoj tekst Koen zaključuje rečima da je Izrael tvorevina Ujedinjenih nacija i da ima puno pravo da postoji i da živi u miru. Na kraju kaže da je Hari Truman 1948. godine u ime SAD-a priznao državu Izrael i da je danas vreme da SAD ponovo preuzmu vođstvo i da se ponovo čvrsto zauzmu za Izrael.

Evidentno je da Koen ima pesimistički pogled na sadašnju situaciju na prostoru nekadašnje mandantne Palestine. On konstatuje da Izrael ne ugrožavaju susedi ali da pojedinci mogu sejati strah među jevrejskim stanovništvom na tom prostoru. Ujedno ne vidi ni smisao stalnog ratovanja i na određeni način „pirovih pobeda“ Izraela koje ne uspevaju da neutrališu strah koji poput Palestinaca osećaju i Izraelci. Stoga Koen očekuje jači američki intervencionizam, iako nema sumnje da Amerika nije uskraćivala podršku Izraelu svih ovih 66 godina. Moglo bi se reći da on očekuje zadovoljenje za obe strane kako bi se postigao trajniji i održiviji mir. Ovakvo stanje nikom ne odgovara ali rigidne pozicije sukobljenih strana nisu ostavljale puno prostora za kompromis. Da li će Keri ili veliki međunarodni pritisak privoleti sukobljene strane da oružje zamene „zelenim pregovaračkim stolom“ to bismo trebali saznati uskoro. Do sada se u tu fazu retko ulazilo, mada je bilo određenih uspeha. Setimo se „Osla“ i „Kemp Dejvida“ ali to ipak nije bilo dovoljno za smirivanje višedecenijskog animoziteta dva naroda koji polažu pravo na istu zemlju.

Branko Lazić, 27. 07. 2014.