branko-serbia

ОДНОС ПРЕМА ЈАВНИМ ПОВРШИНАМА

оштећења на аутобуском стајалишту у Убу

Начин на који се људи и држава опходе према заједничким добрима представља огледало народа и његовог "практичног патриотизма". Начин на који бринеш о свом окружењу односно улици којом ходаш, аутобусом којим се возиш и тргу којим ходаш, паркингу на који паркираш возило заправо пуно говори о томе какав је ментални склоп и каква је култура заједнице којој припадаш. Нажалост, ми се не можемо похвалити израженим поштовањем према ономе што није у нашој директној својини. Брига нас за улицу, травњак, ходник, тротоар јер то није наше, а заправо јесте и те како. Тај тротоар и улица су нешто што користимо сваког дана и уколико су они запуштени и наш живот је неквалитетнији и небезбеднији. Нажалост, мало је оних који су тога свесни. Истовремено, већина људи који оду из Србије у Немачку или неку другу западну земљу изражавају дивљење према реду и дисциплини које тамо поштују. У Србији то не чине. Зашто? Јер у Србији можемо све и она нас разуме. Ипак, не схватамо да таквим односом уништавамо Србију и њене лепоте. Бацити паклицу цигарета на јавну површину није дозвољено у Немачкој. На крају крајева кажњиво је. У Србији једноставно не размишљамо ни о казни ни о последици. Смеће се баца у "слободном стилу" али за то нису криви само "преслободни" грађани већ и систем у целини. Да би се правила поштовала мора се показати да постоје санкције за њихово непоштовање. У том случају је разумљиво али не и оправдано понашање просечног становника Србије. Бацити папир на улицу, паркирати укосо и блокирати целу коловозну траку, дахтати човеку изнад главе у реду у пошти или банци ... Све то је дозвољено јер систем то не санкционише. Разлога је пуно али оправдања су углавном бесмислена јер нема оправдања за легализовање анархије. Немаштина може послужити као "оправдање" за апатију и немар али основно васпитање и култура не зависе од дубине нечијег џепа већ од његовог одгајања. Искрено се надам и верујем да смо ипак у стању да будемо културни и цивилизовани. 

Ми живимо у малом лепом месту. Мало и лепо место има један проблем а то је да нико ни са ким не жели да се замера и сви све познају. То је лепо, али није лепо да због тога оправдавамо хаос који нам прети и у ком живимо већ доста дуго. То што некоме кажете да није у реду да се бахати и да је ред бољи и за њега и за нашу општу сигурност није уперено против њега. Напротив, тај став говори у прилог свих и чини нас једнакијима него што смо једнаки у оном материјалном домену. Бар ту једнакост можемо обезбедити људима. Конкретно у Убу али и у целој нашој земљи има низ нелогичности када се ради о лошем односу према јавним површинама. Оне су ничије и свачије а у суштини су остављене ни у чијој надлежности што неретко доводи до њиховог беспотребног пропадања. Као први пример ћу навести стајалишта за аутобусе. Изграђена су лепа и модерна стајалишта што је за похвалу. Оно што није за похвалу је чињеница да су та иста стајалишта неколико дана по њиховом постављању уништена и изломљена. Питам се коме то смета и у чијем је то интересу? Сигурно није у интересу оне нормалне ћутљиве већине која по дефиницији не реагује на угрожавање својих права. Затим, неретко долази до оправданих и неоправданих прекопавања улица. Проблем је у томе што се често догађа да се у "зборнику надлежности" задаци и обавезе игноришу па нам улице предуго чекају бетон и асфалт а деца морају на коловоз и тиме им се животи угрожавају. Због чега? Због  недовољно јасних правила игре или наше урођене опуштености по систему "лако ћемо". Од Европске уније добијемо модерне контејнере у којима уместо папира и пластике заврши пепео. Због чега толико самодеструкције и чему инат када ћемо напакостити само себи и затворити врата за сваку даљу сарадњу? Јавна површина је и улица којом треба да се неометано обавља саобраћај. Но, ако ја "преслободан" паркирам укосо блокираћу улицу али знајући да ме нико неће санкционисати, могу опуштено наставити пешице тамо где сам кренуо. И тако даље ... 

Новом тргу на самом почетку недостаје плоча коју
би што пре требало поставити

Проблема је превише а решења су пред нама само је потребно поштовати систем не због државе, политичара или ЕУ, већ због нас грађана и наше сигурности. Анархија неће донети никакву слободу осим хаоса који одговара само појединцима док "пасивна већина" ћути и трпи. Докле тако? Време је да се уведе ред који ће подразумевати да систем функционише и да га грађани поштују. "Ни по бабу ни по стричевима" и онда нећете морати да одете у Немачу да бисте рекли: "Види како су цивилизовани, не трубе ти на пешачком и не бацају папириће по улици". Србија и Уб се морају поштовати управо спремношћу на одрицање од "апсолутне слободе" и хаоса који је дугорочно посматрано велика опасност за несметано функционисање већ "раштимованог система". Потребно је дотегнути шрафове и показати добру вољу. За већину ствари о којима сам говорио довољно је само показати поштовање и љубав према свом месту и према својој земљи. Сасвим довољно за добар почетак. 

Бранко Лазић, јануар 2013.